Jednom prilikom Marlena je čula zanimljivu rečenicu, koja kaže da nijedan put ne vodi nazad. Možda je trebalo ozbiljnije da je shvati?
Pogledala se u ogledalu u svojoj spavačoj sobi, u skromnoj roditeljskoj kući na kraljevom imanju u Meroni. Došla je ovamo zato što je njena majka Luiza slomila nogu.
Majka ju je pozvala žaleći se da se ne snalazi, jer njen muž dane provodi u palati, a ona ne može sve sama. Kao kćerka jedinica, Marlena je požurila da obiđe majku iako ovo nije bio najpovoljniji momenat, jer uskoro počinje modna kampanja Andree Renard.
Ubrzo je shvatila da je njena majka preuveličala problem u vezi sa zdravstvenim stanjem, ali je to prećutala, jer je retko dolazila kući.
Ne misli na to bar večeras.
Nije se još ni raspakovala kad joj je Luiza pružila pozivnicu zapečaćenu tamnoljubičastim kraljevskim pečatom u koverti s grbom u zaglavlju. Bila je to pozivnica na proslavu veridbe ledi Anabele u krugu porodice i prijatelja, što je značilo da svečana odeća nije obavezna.
Dva dana kasnije Marlena je isprobala sve haljine koje je pone-la iz Pariza shvativši da joj nijedna ne odgovara.
Iako je kćerka kraljevog ličnog savetnika, nikada dosad nije pozvana na proslavu u palatu.
Čulo se kucanje po vratima i u sobu je ušla Luiza, duge crne kose vezane na vratu, a njena prirodna lepota bila je tek blago naglašena ružem.
Htela sam da proverim treba li ti pomoć.
