Tumor je ubjedljivo najveća zvijer među svim bolestima do sada, a mi danas govorimo o nekim sporednim dijagnozama, koje dovode do toga, da možete možda baš i vi da zaradite ovu lošu dijagnozu….
Gojaznost je postala ozbiljan izazov za savremeno društvo, a prognoze su zabrinjavajuće – do 2050. godine očekuje se da će čak dve milijarde ljudi širom sveta biti gojazno. Ovaj trend ne zaobilazi ni Srbiju, gde statistika pokazuje da svaka peta osoba pati od gojaznosti, dok svaka treća ima prekomernu telesnu masu.
Kako se određuje gojaznost?
Prema rečima doktorke Biserke Obradović, gojaznost se meri pomoću indeksa telesne mase (BMI), koji se računa kao odnos telesne težine i kvadrata visine.
- Normalna telesna težina – BMI do 25
- Prekomerna telesna težina – BMI između 25 i 30
- Gojaznost – BMI preko 30 (dijagnoza E66)
Rastući broj gojaznih u Srbiji
Podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da se sve veći broj ljudi u Srbiji suočava sa ovim problemom. Samo u Univerzitetsko-kliničkom centru Srbije (UKCS) godišnje se pregleda do 4.000 pacijenata zbog posledica gojaznosti.
Uzroci gojaznosti
Doktorka Obradović ističe nekoliko ključnih faktora koji doprinose ovom problemu:
- Nezdrava ishrana – Konzumacija pekarskih proizvoda, brze hrane bogate mastima i ugljenim hidratima, kao i nedostatak zdravih obroka pripremljenih kod kuće.
- Nedostatak fizičke aktivnosti – Većina zaposlenih provodi duge sate sedeći, što dodatno doprinosi nagomilavanju kilograma.
- Loše prehrambene navike – Neplaniranje obroka unapred i nekontrolisan unos kalorija.
Tipovi gojaznosti
Postoje dva osnovna tipa gojaznosti:
- Ginoidni (ženski) tip – Masne naslage se talože u predelu kukova i butina, formirajući tzv. oblik kruške.
- Androidni (muški) tip – Masne naslage se akumuliraju oko stomaka, što povećava rizik od:
- Dijabetesa tipa 2
- Arterioskleroze
- Hipertenzije
- Srčanih oboljenja
- Moždanog udara
Zdravstveni rizici povezani sa gojaznošću
Gojaznost nije samo estetski problem, već ozbiljno narušava zdravlje. Stručne analize pokazuju da povećana telesna masa doprinosi razvoju preko 200 bolesti, uključujući:
- Kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, infarkt miokarda)
- Dijabetes tipa 2
- Maligna oboljenja
- Problemi sa zglobovima i kičmom
- Apneja u snu i hrkanje
- Hormonalni poremećaji
Osim fizičkih posledica, gojaznost može imati i teške psihološke posledice. Psihijatar dr Jelena Popović upozorava da gojazni ljudi često pate od:
- Depresije
- Anksioznosti
- Niskog samopouzdanja
- Društvene stigmatizacije
Gojaznost kod dece – problem budućnosti
Posebno zabrinjavajući trend je povećana stopa gojaznosti kod dece. Roditelji često veruju da je dete zdravo ako ima punoće, ali višak kilograma u detinjstvu može dovesti do:
- Dugoročnih metaboličkih poremećaja
- Problema sa hormonima i rastom
- Psiholoških poteškoća u kasnijem životu
Lečenje gojaznosti – da li je trajna bolest?
Iako se gojaznost često smatra hroničnim oboljenjem, ona nije nepovratna i može se uspešno lečiti. Ključ uspeha je u:
- Pravilnoj ishrani – Kontrola unosa kalorija i nutritivno bogata ishrana.
- Redovnoj fizičkoj aktivnosti – Kombinacija kardio vežbi i treninga snage.
- Praćenju napretka uz pomoć stručnjaka – Nutricionisti i lekari mogu pomoći u postavljanju realnih ciljeva.
Profesorka dr Snežana Polovina, šef Ambulante za gojaznost UKCS, naglašava da pacijenti ne bi smeli samoinicijativno koristiti lekove za mršavljenje, jer je lečenje gojaznosti proces koji zahteva multidisciplinarni pristup.
Hirurško lečenje – kada je neophodno?
U slučajevima kada dijete i terapija ne daju rezultate, država omogućava hirurško lečenje gojaznosti. Najčešće procedure su:
- Slim gastrektomija (sužavanje želuca)
- Gastrični bajpas (preusmeravanje varenja)
Kako objašnjava hirurg dr Ognjan Skrobić, pacijenti koji se podvrgnu operaciji postižu značajne rezultate već u prvih nekoliko meseci, a mnogi prestaju da koriste insulin.
Prevencija gojaznosti – ključ ka zdravlju
Kako bi se smanjio rizik od gojaznosti, važno je usvojiti zdrave životne navike:
✔ Pravilna ishrana – Unositi više povrća, voća i proteina, a izbegavati prerađenu hranu. ✔ Redovna fizička aktivnost – Svakodnevno vežbanje ili najmanje 150 minuta aktivnosti nedeljno. ✔ Ograničenje unosa slatkiša i alkohola – Alkohol je visokokaloričan i doprinosi povećanju težine. ✔ Redovne medicinske kontrole – Praćenje zdravlja uz podršku nutricioniste i lekara.
Zaključak
Gojaznost je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva sveobuhvatan pristup. Sa predviđanjima da će do 2050. godine dve milijarde ljudi biti pogođeno ovim stanjem, neophodno je povećati svest o značaju zdrave ishrane i fizičke aktivnosti. Individualna odgovornost, podrška medicinskih stručnjaka i državne mere mogu pomoći u suzbijanju ovog globalnog problema.
