Počela sam da štedim za fakultet još sa 10 godina.
Sada, osam godina kasnije, mama mi je rekla da je nedavno potrošila sav taj novac na hitnu operaciju svoje bolesne pastorke. Njena pastorka ima 16 godina i pre dva meseca joj je dijagnostikovana ozbiljna bolest, zbog koje joj je bila potrebna hitna intervencija.
Pošto ni mama ni njen suprug nisu imali ušteđevinu, tajno su uzeli novac koji sam ja od malena polako štedela. Crvenela sam od besa, ali mama me je pogledala i rekla: „Odrasti! Spašavanje života je važnije od fakulteta.“
Te večeri, bez da sam to ikome rekla, otišla sam u sobu pastorke i uzela sve što je bilo vredno — nakit, odeću, knjige. Sve sam to stavila na prodaju preko interneta. Planiram da taj novac iskoristim za stan na fakultetu. Ionako su moju ušteđevinu potrošili na nju, pa je fer da ja nešto dobijem zauzvrat.
Kasnije, na porodičnoj večeri, svi su se zaledili kad sam im rekla šta sam uradila. Takođe sam otkrila da mi ta sredstva ionako nisu potrebna za školarinu jer sam dobila stipendiju i studiraću besplatno. Ali čak i pored toga, nisam mogla da im oprostim što su iza mojih leđa uzeli ono za šta sam se toliko trudila da uštedim. Posle večere, spakovala sam stvari i napustila kuću.
Da li grešim što sam reagovala ovako?
Tvoja,
Emili
