Zovem se „Mia“ (17F). Kada sam imala 6 godina, moj tata je preminuo od raka. Poslednje što mi je ikada dao bila je nežna zlatna ogrlica sa malim, pravim safirom u sredini. To nije samo nakit; to je jedini fizički predmet koji mi je ostao od njega. Nosila sam je ili čuvala u baršunastoj kutiji ispod kreveta 11 godina.
Brzo do sada. Moja mama, „Sarah“, se pre nekoliko godina udala za „Marka“. On ima dve ćerke, „Lily“ (12) i „Ava“ (10). Moja mama je toliko očajna da bude „savršena maćeha“ da im praktično dopušta da tretiraju moju sobu kao besplatnu butik radnju.
Prošle nedelje došla sam iz škole i kutija je bila prazna. Pala sam u očaj. Pronašla sam Lily kako nosi ogrlicu za večerom. Kada sam tražila da mi je vrati, mama je uzdahnula i rekla: „Mia, nemoj biti sebična. Samo su želele da se osećaju lepo za školski ples. Daj im malo prostora.“
Lily mi je vratila ogrlicu sat vremena kasnije, ali čim mi je dodirnula dlan, stomak mi se stegao. Osećala se… lagano. Safir nije imao onu duboku plavu iskru. Znam svaki ogrebotinu na tom komadu metala. Ovo nije bila ona ogrlica.
Nisam rekla ništa mami. Sledećeg jutra odvela sam je kod lokalnog zlatara. Vlasnik je bacio jedan pogled i rekao: „Ovo je replika. O, draga… ovo je kostim nakit.“
Osećala sam se kao da ne mogu da dišem. Ona je prodala. Prodala je poklon mog umirućeg oca i zamenila ga lažnjakom od 15 dolara, nadajući se da neću primetiti.
Došla sam kući i poludela. Vrištala sam. Nazvala sam mamu lopovom i rekla Marku da je njegova ćerka parazitski gubitnik. Reakcija moje mame? Nije se izvinila, već je to opravdala.
Počela je da plače i rekla: „Sada smo porodica, Mia! Tvoja sestra je trebala pomoć u obrazovanju. Tvoj tata bi želeo da podržiš porodicu.“
Zatim mi je rekla da sam „materijalistička“ i „mrzovoljna“ prema svojoj mlađoj „sestri“. Mark je zapravo imao obraza da mi kaže da, ako ne prestanem da „uznemiravam“ njegovu ćerku zbog ogrlice, biću u kazni do mature.
Preselila sam se i sada živim kod tetke. Mama mi puni telefon porukama, govoreći mi da „uništavam porodicu“ zbog komada metala i da lomim srca Lily i Ave jer sada misle da ih mrzim.
Ali vrhunac je: polovina šire porodice kaže da sam u pravu, dok druga polovina kaže da sam „dramatična“ i da je „porodica važnija od stvari.“ Kažu da bih trebala jednostavno da nastavim dalje radi mira.
Dakle, da li sam ja loša? Da li sam pogrešila što sam poludela zbog porodice zbog ovoga? Osećam se prazno i samo želim svog tatu nazad.
Da li sam učinila ispravno što sam otišla, ili sam samo gorka ćerka koju svi govore da jesam?
izvor: brightside.me
