„Ja sam majka koja ostaje kod kuće i odgajam TROJE pastorke i mislila sam da moj muž ceni moje žrtve. Nasledila sam 70.000 evra i rekla mu: ‘Potrošiću to na sebe!’ Zagrlio me je i rekao: ‘Zaslužuješ to, dušo.’ Ali sledećeg jutra, probudila sam se u NOĆNOJ MORI!
Moj auto je nestao. Kao da je ispario iz dvorišta. Uletela sam unutra, srce mi je lupalo, i našla ormar potpuno prazan. Sva dizajnerska odeća, cipele i torbe koje mi je godinama poklanjao – nestale su. Čak je i TV nedostajao sa zida u dnevnoj sobi!
Kada je moj muž konačno ušetao, zviždućući opušteno, ostala sam bez reči. ‘Gde je sve?’ jedva sam izustila, glas mi je drhtao od mešavine besa i neverice. Pogledao me je hladnim, proračunatim očima. ‘Sada imaš svoj novac’, rekao je ravno. ‘Možeš sve sama da nadoknadiš.’
Ispostavilo se da su ti ‘pokloni’ koje mi je davao bili uslovni. Bili su sredstvo kontrole, a ne znak ljubavi. A sada kada imam svoj novac, on ih uzima nazad. Slomljena sam, izdana i potpuno zgrožena njegovim ponašanjem. Da li je to ono na šta su se sve moje godine žrtvovanja svele? Da li sam pogrešila?
Becky”
