Moja snaja je odrasla u hraniteljskoj porodici nakon što ju je majka napustila. Sada voli da me zove „Mama“, iako sam joj rekla da prestane: „Samo me zovi Meg.“
Jednog dana je saznala da planiram putovanje sa svojom ćerkom. Zamislite moj šok kada me je pozvala samo da kaže: „Lažovice! Ne mogu da verujem da si planirala putovanje samo sa jednom svojom ćerkom. Rekla si da sam i ja porodica. Ti si lažna majka!“
Objasnila sam joj da putovanje nije zbog zabave, već iz medicinskih razloga. Moja ćerka nije spremna da išta deli sa ostatkom porodice dok sve nije potvrđeno. Ona nije htela da se smiri i rekla je da je i ona moja ćerka jer se udala za mog sina, pa bi trebalo da bude uključena.
Insistirala je da joj kažem ovu privatnu stvar jer veruje da je i ona moja ćerka. Razbesnela sam se i rekla: „Nisam tvoja mama i nikada neću biti tvoja mama!“ Zatim sam je zamolila da me ostavi na miru.
Dva dana kasnije, ukočila sam se kada sam otvorila vrata i videla je napolju. Imala je malu kutiju i svoj foto-album iz hraniteljske porodice. Rekla je da želi „da razgovaramo kao prava majka i ćerka“ i da mi pokaže svoju prošlost kako bih „razumela zašto joj trebam.“
Nisam znala šta da kažem. Osećala sam se grozno, ali i besno jer je i dalje ignorisala ono što sam joj rekla o privatnosti svoje ćerke. Stalno me je pritiskala da obećam da će ići na putovanje. Ponovo sam joj rekla da ovo nije o njoj. Besno je otišla i kasnije sinu rekla da sam „odbila njeno srce.“
Ne znam šta da radim i pitam se da li bih trebalo da se izvinim.
Meg
