Jeste li se ikada opuštali kod kuće i bili u situcaiji da je vaš partner u jednom momentu rekao : “Sigurno je super imati toliko slobodnog vremena?”
Ili ste u poslednje vreme češće izlazili sa prijateljima, a vaša druga polovina tužno primetila: “U poslednje vreme provodiš mnogo vremena sa momcima …”
Još jedan tipičan primer – “Onda ću ja to uraditi”, gde se “to” često odnosi na stvari poput pranja sudova, šetnje psa ili razvlačenja veša.
Foto: Shutterstock
Primećujete li šta je zajedničko ovim pasivno-agresivnim rečenicama? Izgleda da su sve one primeri tzv. “suve molbe” (“dry begging”).
Šta je “suva molba”?
Ispostavilo se da je “suva molba” izraz koji opisuje prilično čestu naviku u vezama — ili ste već izgovorili ovakve fraze, ili vam ih je vaša devojka/dečko uputio/la.
To, naravno, ne znači da je to nešto dobro.
“Suva molba” u suštini označava kada vaš partner pokušava da vam stavi do znanja da ga je nešto povredilo ili da ima problem sa nečim što ste rekli ili uradili, ali to čini na potpuno nejasan i dvosmislen način.
Foto: Shutterstock
Oni vam govore da imaju problem, a da vam zapravo ne kažu da imaju problem.
Gotovo kao da jedva čekaju da ih pitate: “Šta ti je?”, ili “Šta nije u redu?”, kako bi konačno mogli da iznesu sve ono što su dugo držali u sebi — u stvari, to je svojevrsno manipulativno izazivanje krivice.
Zašto je to toliko kontroverzno?
Iako ime “suva molba” zvuči šaljivo, stručnjaci kažu da to uopšte nije smešno. Zapravo, ove jezičke igre uma dugo se smatraju suptilnim oblicima emocionalne manipulacije, prema mišljenju stručnjaka za veze.
“Obično podrazumeva davanje naznaka ili emocionalnih ispada s ciljem stvaranja osećaja obaveze”, nedavno je objasnio terapeut Deren Madži u videu na društvenim mrežama.
Foto: Shutterstock
Drugim rečima, to tera primaoca da se oseća kao da mora da reaguje ili promeni nešto, a da pritom nije direktno zamoljen. I izgleda da “suva molba” nije ograničena samo na reči, javlja se i u obliku preteranih, izraženih uzdaha, ćutnje ili uvređenog držanja.
Loša navika
Drugi terapeuti smatraju da je to loša komunikacijska navika koju treba što pre iskoreniti.
“To je suprotno zdravoj intimnosti”, rekla je terapeutkinja za veze Houp Kelaher u razgovoru za “Brajds”. “Videla sam da to vodi do zbunjenosti, gneva, emocionalnog zatvaranja, a u nekim slučajevima i do potpunih raskida.”
Kako drugi stručnjaci ističu, neki ljudi se ponašaju na ovaj način iz straha od kritike ili iz ponosa. Iako to nije opravdanje za potencijalnu nenameranu manipulaciju, osnovni razlog i dalje treba rešiti.
Foto: Shutterstock
“Ponekad ljudi jednostavno ne znaju kako da traže ono što im treba”, nedavno je rekla terapeutkinja Erial Cetnar za “HuffPost”.
“Radije bi davali naznake i bili ignorisani nego da pitaju direktno i budu odbijeni”, rekla je terapeutkinja.
Rešavanje ovog problema ne mora prerasti u veliku svađu — “Bay Area CBT Center” savetuje da je pravi potez ukazati na obrasce izazivanja krivice i tražiti potpunu iskrenost. Pitajte ih šta zapravo misle time što govore — nekima je potrebno samo malo podsticaja da se tako otvore.
