S prvim danima novembra u Srbiji počinje sezona krsnih slava, najlepšeg i najdubljeg porodičnog običaja koji spaja veru, tradiciju i zajedništvo. U to vreme domovi širom zemlje mirišu na tamjan, slavski kolač i žito, a sveće gore u znak zahvalnosti i molitve svecu, zaštitniku doma.
U čitavom hrišćanskom svetu samo Srbi slave krsnu slavu, kao najveću porodičnu svetinju. Nakon odricanja od paganstva, Srbi su birali svog sveca zaštitnika i u njegovu slavu proslavljali taj dan uz porodicu, kumove i najbliže prijatelje. Tradicija proslavljanja krsne slave održala se u ratu i u miru, siromaštvu i bogatstvu. Prenosi se s kolena na koleno, sa oca na sina. Nepisani običaj je da se proslavlja u roditeljskoj kući dok je otac živ, a onda prelazi na jednog od sinova, u čijem se domu okuplja familija.
Suština slave nije obilje jela i pića, iako se to često radi. Može da se proslavi uz mnoštvo rodbine i prijatelja, u tišini doma, posno ili mrsno, skromno ili raskošno. Suština su čisto srce i iskrena vera, kojim ćete osetiti nevidljivo – Božje prisustvo i zaštitu sveca koga proslavljate.
Običaj je da se na slavu ne zove, već je kuća otvorena za svakoga, a najvažniji su slavski kolač, kuvano žito, crno vino, slavska sveća i – sveštenik. Sve ostalo može i ne mora.
Sveta vodica
U većinu kuća dan pre slave dolazi sveštenik da sveti vodicu. Domaćica pripremi činiju s vodom, buket bosiljka, kadionicu sa žarom i tamjanom i spisak ukućana. Činija se stavi ispod ikone sveca, koja treba da je na istočnom zidu sobe. Sveštenik bosiljkom, vodom i tamjanom osveštava i blagosilja dom, pominjući svakog člana porodice pojedinačno. Svi članovi trebalo bi da budu prisutni. Prisustvo sveštenika znači da je sam Gospod blagoslovio dom. Ako porodica ne poziva sveštenika u kuću, domaćin odlazi u crkvu po vodicu. Svi ukućani popiju po gutljaj, a njome treba da se zamesi i slavski kolač.
Foto: nada54/Shutterstock
Slavski kolač i vino
Pravi se od čistog pšeničnog brašna i osvećene vodice, a ukrašava se ukrasima od prostog testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta utiskuje se pečat sa slovima IS, HS, NI, KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Kolač je simbol Hrista, koji je hleb života. Zajedno sa žitom i vinom nosi se ujutru na dan slave u crkvu ili sveštenik u kući seče kolač. Preliva se crvenim vinom, koje je simbol krvi iz rana Isusovih. Kolač drže u rukama sveštenik, domaćin i sinovi. Okreću ga ukrug, što znači da će Hristos među nama biti večno.
Slavska sveća
Za ovaj dan kupuje se velika sveća u crkvi, gde je osveštana. Sveća se stavlja u čirak – svećnjak. Pali se pre rezanja kolača, domaćin se prekrsti, izgovori molitvu “Očenaš”, poljubi sveću, pali je i stavlja na trpezu pored slavskog kolača. Ona gori celog slavskog dana. Gasi se kad odu poslednji gosti, ali obavezno pre ponoći. Običaj je da je ugasi domaćin, čašom slavskog vina. Ugašena sveća sa čirakom stavlja se ispod ikone ili na neko odabrano mesto u kući.
Foto: artfood/Shutterstock
Slavsko žito
Žito je simbol žrtve, ulaska u život kroz smrt. Ovo su Hristove reči: “Ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostane samo. Ako umre, donosi mnogo roda.” Kad uzmemo kašičicu slavskog žita, poručujemo da živimo za druge. Nije to običan slatkiš. Domaćice mnogo pažnje obraćaju na pripremu slavskog žita koje se kuva od otrebljenog pšeničnog zrna, prosuši se, melje sitno, a zatim mu se dodaju mleveni orasi, šećer, malo vanilin šećera i muskatnog oraščića. Oblikuje se na tacni i na kraju pospe i utapka orasima. Tacna stoji na ukrasnom poslužavniku, uz čašu vina.
Najpre se žitom posluži domaćin, a za njim svi ukućani. Gostima žito prinosi domaćica čim uđu u kuću. Gost se najpre prekrsti, čestita slavu domaćinima i posluži se žitom. Ponovo se prekrsti i sedne. Prvo se služe stariji, pa mlađi.
OVO SE NE RADI NA SLAVI
U savremenom načinu obeležavanja slave neretko se gubi ono što je njena suština, a to su duhovni mir i zahvalnost Bogu, a ne raskoš i bogatstvo trpeze.
Mnogi prave greške na slavi, a ne znaju da su one zapravo veliki greh:
Kada trpeza zaseni smisao
Jedna od najvećih grešaka domaćina je preobilna slavska trpeza. U želji da pokažu gostoprimstvo, mnogi pretvaraju slavu u gozbu nalik svadbi, s brojnim nesvakidašnjim jelima, poslasticama i pićem. Međutim, običaji nalažu da slavska trpeza treba da bude skromna i dostojanstvena, nikada razmetljiva. Suština slave nije u broju jela, već u blagoslovu doma i iskrenoj molitvi.
Kako izbeći ovu grešku:
– Pripremite jednostavna, tradicionalna jela, a pažnju usmerite na smisao praznika.
– Ne takmičite se s drugima u obilju hrane, već u toplini i miru domaćinske atmosfere.
– Podsetite sebe da su najvažniji deo trpeze slavski kolač, žito, sveća i vino.
Zaboravljeni svetac zaštitnik
Takođe, mnogi domaćini danas ne znaju dovoljno o svecu koga proslavljaju, iako upravo on predstavlja duhovni temelj slave. Krsna slava nije samo tradicija koju smo nasledili od predaka, već i prilika da se podsetimo vrlina i dela svetitelja koji nas štiti. Nepoznavanje njegovog života znači i gubljenje smisla samog slavskog običaja. Zato bi trebalo pročitati žitije sveca koga slavite kako biste upoznali njegovu ulogu u crkvenoj istoriji. Prenesite priču o svetitelju svojoj deci i gostima da bi se običaj prenosio s razumevanjem, a ne samo po navici.
Pogrešni običaji i praznoverja
Tokom godina u slavsku tradiciju ušli su i običaji koji nemaju uporište u veri: prosipanje vina po ćoškovima, preglasna muzika, prekomerno slavlje i opijanje. Takve loše navike mogu da budu čak i greh, skreću pažnju s duhovne strane praznika i pretvaraju ga u povod za provod. Slava bi trebalo da bude dan mira, sabranosti i zahvalnosti, a ne bučne zabave.
Foto: Stamenko Milic/Shutterstock
Ikona nije ukras samo za dan slave
Još jedna česta greška koju sveštenici primećuju jeste to što pojedini domaćini ikonu sveca iznose samo za dan slave, a potom je ponovo sklanjaju u orman ili fioku. Ikona nije dekoracija niti običan predmet koji se koristi povremeno, već sveti znak božjeg prisustva u domu. Ona treba da ima stalno mesto u kući na zidu. Ona podseća ukućane na molitvu, blagostanje i zaštitu svetitelja. U suprotnom, gubi se njen duhovni smisao i pretvara se u puki običaj bez vere.
Povratak suštini
Krsna slava nije samo tradicija, već znak duhovnog identiteta i zajedništva porodice. U vremenu kada se sve češće zaboravlja smisao običaja, važno je vratiti se osnovnim vrednostima – veri, skromnosti i zahvalnosti.
Na slavi nema mesta za pijanstva i rasprave o politici
Na slavu se obično dolazi s flašom vina za domaćina i buketom cveća ili nekom drugom sitnicom za domaćicu ili kuću, kao i ponekim slatkišem ako u kući ima dece. Čestita se rečima: “Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, celoj porodici, na mnogo godina u zdravlju i veselju!” Ove prilike nisu za prejedanje i napijanje. Treba voditi računa da je ovo za domaćine svečani dan i ružno je da pijanstvo pokvari raspoloženje. Za političke rasprave i masne viceve nema mesta na slavskoj proslavi.
