Počupao cevčice i zakleo ženu da ni slučajno ne uradi 1 stvar pa joj umro na rukama: Deca se ogrešila o njega, sin mu ni na sahranu nije došao

Karijera Sinana Sakića predstavljala je jedinstven spoj sirove emocije, autentičnog izraza i neponovljive interpretacije, zbog čega je decenijama važio za jednog od najvoljenijih izvođača narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Njegov muzički put započeo je još u mladosti, kada je prve korake napravio kao bubnjar, da bi kasnije izrastao u pevača čiji su glas i stil ostavili neizbrisiv trag. Ipak, iza umetničkog uspeha krila se i teška životna borba koja je, nažalost, imala tragičan epilog.

U oktobru 2017. godine, zdravstveno stanje pevača naglo se pogoršalo, zbog čega je hitno primljen na lečenje usled ozbiljnih komplikacija sa jetrom. Dijagnoza jetrene encefalopatije nosila je sa sobom neizvesnost i težak tok bolesti, a kao jedina prava nada za oporavak izdvajala se transplantacija, planirana u Italiji za maj 2018. godine.

Međutim, sudbina je imala drugačiji plan – stanje mu se iznenada pogoršalo i 1. juna 2018. godine, pre nego što je dobio priliku za novi početak, izgubio je bitku.

Njegova supruga Sabina i danas se teško nosi sa gubitkom, naglašavajući da vreme ne donosi zaborav, već samo učenje kako da se živi sa prazninom.

– Kažemo vreme leči sve, to nije tačno. Samo u tom vremenu naučiš da prihvatiš da on više nije tu, ali ja smatram da je on uvek tu, da me posmatra. Tako nešto se ne leči, ali navikneš na to da nije tu – rekla je njegova supruga Sabina za “Kurir” i nastavila:
Fali mi njegova ljubav, pažnja, da je tu. Mnogo mi nedostaje. Kad sednem da ručam, kad legnem u krevet, nedostaje mi. Zato i ne ručam više za velikim stolom. Kud god da krenem, tu su uspomene. Nekad držim telefon noću uključen, pa bih da ga isključim, ali sve mislim da će me pozvati. Dešava mi se da nađem njegove košulje pa kažem “ja ovo nisam oprala”, pa sednem i plačem jer se setim da neće doći.

Uprkos teškom stanju, do poslednjeg trenutka postojala je nada da će se izboriti, kako kod porodice, tako i kod samog pevača.

Sabina i dalje veruje da je ishod mogao biti drugačiji.

– Tužne su te stvari u vezi s njegovim lečenjem, i dalje mislim isto, da je bila nepažnja lekara. Posle svega toga ove druge trzavice nisam ni primetila, bila sam kao u polukomi – objasnila je Sabina za “Kurir”.

Kao da je naslutio kraj, Sinan je doneo odluku da napusti bolnicu i poslednje dane provede u okruženju porodice.

– Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju. – ispričala je njegova supruga.

Iako teško bolestan, pevač nije odustajao od planova za oporavak i povratak muzici.

– Imali smo plan da odemo u Tursku na transplantaciju jetre. Trebalo je ja da mu je doniram. Kad smo došli iz Tuzle, tamo je preživeo i kliničku smrt, otišli smo u Tajland, rekao je da će tamo da mu bude bolje. Imali smo indijskog lekara i biljne preparate, radio je jogu, meditaciju, trudio se. Posle je hteo da ide na neke nastupe, ugovorili su mu sa Sašom Matićem, Šabanom, bio je i sam jedno pet nastupa pred smrt. Uvek je govorio “ozdraviću”. Imao je planove za turneje. U maju je zvao Baneta Obradovića da mu odredi u junu datum za Taš, a 1. juna je otišao. Ja kažem: “Bane, sine, on uopšte nije dobro”, ali je hteo.
Porodični sukobi nakon smrti

Nakon njegove smrti, Sabina se suočila sa dodatnim izazovima, posebno kada je reč o odnosima unutar porodice.

– Apsolutno niko nije pomogao, nisam ni očekivala, jer oni za života Sinanovog nisu došli da nas obiđu. Mislim da Sinan nije dugo vremena pričao sa svojom porodicom. Kada sam se udala za njega, već su imali neke probleme. Bilo mi je momenata što se nisam znala snaći. Prvih deset dana sam izgubila 17 kilograma, samo sam sedela i ćutala, verovatno sam doživela neki mentalni šok. Tako sam dve godine, pa sam progovorila. Teško mi je što me niko nije pozvao da pita. Bilo je teških trenutaka i finansijskih gde nisu hteli da mi pomognu. Stan koji sam mu prepisala posle njegove smrti, tom zatvoreniku (Rašidu), prodao je za 11.000 evra – istakla je Sabina, pa se nadovezala:

– Čak sam zvala i neke Sinanove kolege da mi pomognu kada je bilo teško, odbili su me. Morala sam da uzmem pare na kamatu. Samo dok se ne snađem, naravno sve sam vratila. 40 godina smo Sinan i ja bili u braku i više… Rašid, njegova devojka imali su sastanke kako da mi oduzmu sve, Medo mi je to rekao njegov brat… Bio je prisutan… Pričali su da će zapaliti kuću, mislim da se Sinan okrenuo u grobu. I posle toga sam mu prepisala stan jer sam tako obećala. Sinan je napisao u testamentu da će me prokleti ako to uradim, ali sam eto, uradila… I nakon što je zapalio kuću prepisala sam mu stan, ali ne zato što ga se plašim. Ne plašim se ja njega, samo Boga… Da je došao, ja bih mu presudila na kapiji, jer ne postoji delo koje on nije počinio – otkrila je Sabina.
Nasleđe koje ostaje

Iza Sinana Sakića ostala je muzika koja i dalje živi među publikom, ali i priča o čoveku koji je do poslednjeg daha verovao u oporavak, planirao budućnost i borio se sa bolešću. Njegov život bio je ispunjen kontrastima – velikom slavom i ličnim borbama, ljubavlju i gubicima – zbog čega njegova priča i danas izaziva snažne emocije.