Uputila se prema svom radnom stolu rešena da što pre završi obračun i ostale administrativne poslove, a zatim krene kuči. Iznenada se čulo kucanje na vratima. Na Džesikinom licu se pojavio hladan osmeh. Vratila se i pogledala kroz staklena vrata. Ugledala je visokog muškarca sa vrlo širokim ramenima.
Lice mu se nije videlo u mraku. Bez obzira što ga nije dobro videla, njegova pojava je ostavila neobičan utisak na nju. Tada je naišao jedan automobil i far je osvetlio čovekovo lice. Džesika je na njegovom licu zapazila karakterističan ožiljak.
Nerado je dozvoljavala zakasnelim mušterijama da uđu u prodavnicu posle isteka radnog vremena. I ovog puta je rešila da ne odstupi od svog principa. Pokazala je neznancu natpis na vratima i na taj način mu skrenula pažnju da je zatvoreno. Anđela je rekla Džesiki da je neki čovek tražio već nekoliko puta. Svaki put se zadržao prilično dugo u prodavnici u razgledanju izložene robe, očekujući da se ona vrati. Pošto se Džesika nije pojavljivala, on bi svaki put otišao, a da se nije predstavio, niti bi joj ostavio neku poruku.
Džesika nije bila uznemirena zbog pojave ovog kasnog posetioca, ali je on izazvao njenu radoznalost. Možda je to samo još jedan od onih nestrpljivih zanatlija, koji traži mogućnost da proda svoju robu, pomislila je. Međutim, on bi to obavio sa Anđelom. Ne bi insistirao da razgovara lično sa njom.
