Kocka je bačena

DIANA PALMER
Kocka je bačena

Odlomak:
Blejk Donovan nije znao šta ga je više zaprepastilo — crnokosa, nenasmejana devojčica pred njegovim vratima ili vest da je ona njegova kćerka. Blejkove zefene oči su se smračile. Dan mu je ionako loše počeo i sad mu je samo još ovo nedostajalo. Advokat, koji mu je saopštio vest, približio se devojčici.
Blejk je povukao prste kroz svoju gustu, crnu, neurednu kosu. Posmatrao je dete. Njegova kćerka? Na njegovom namrštenom lieu više je upadao u oči grubi ožiljak i izgledao je pomalo zastrašujuće.
— Ne sviđa mi se — promrmljala je devojčica i pribila se uz advokata. Imala je zelene oči, što je Blejk odmah primetio, i isturene jagodice, kao i on.
— No, Saro — visoki čovek sa naočarima pročistio je grlo.
— Ne smemo biti nevaljali.
— Mene je žena napustila pre pet godina — rekao je Blejk hladno. — Otišla je sa nekim naftašem iz Lujzijane i odonda je nisam video niti bilo šta čuo o njoj.
– Ako bih samo mogao da uđem, gospodine Donovane …
On pređe preko advokatove molbe.
— Živeli smo zajedno samo mesec dana, dok ona nije otkrila da ja imam pravne zavrzlame. Ona se izvukla i pobegla sa novim ljubavnikom.
Na licu mu se pojavio samouveren osmeh. – Nije očekivala da ću se izvući. Ali jesam. Advokat je diskretno pogledao elegantnu terasu sa stubovima, brižljivo negovanu baštu i „mercedes” pred garažom, Čuo je o bogatstvu Donovanovih i o parnicama koje je Bejls Donovan vodio protiv gramzivih rođaka posle ujakove smrti.

...

Nastavak na strani 2
— Problem je, vidite — nastavio je advokat, zabrinuto gledajući devojčicu — u tome što je vaša bivša žena poginula u avionskoj nesreći početkom ovog meseca. Njen drugi muž nije hteo da preuzme odgovornost za dete. Sara nema nikoga drugog. Roditelji vaše žene bili su već sredovečni kad se ona rodila, a nije imala ni braće ni sestara. Ćela porodica se ugasila. A Sara je vaše dete.
Blejk je gotovo ljutito posmatrao devojčicu. Nije hteo ni Ninine slike da sačuva, da ga ne podsećaju kakva je budala bio, a evo sad su mu doveli njeno dete i očekuju da se on brine o njemu.
— Nemam ja mesta u životu za dete — rekao je, proklinjući preokret sudbine. — Mogu je valjda, staviti u neki dom . ..
Odjednom je zastao. Dete je počelo da plače, ali nije davalo glasa od sebe. Imala je prkosan izraz na licu, a iz zelenih očiju kotrljale su joj krupne suze. Taj prizor bio je dirljiv i bolan, kao da je dete bilo suviše ponosno da plače pred neprijateljem.


Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.