Bilo je oko tri sata posle ponoći kad se Helen vraćala u svoj apartman preko debelog tepiha u hodniku. Njena široka haljina uvijala se oko njenih nogu.
Predstava baleta bila je izvanredna. Uživala je u igri ruske balerine koja je tumačila glavnu ulogu i odigrala je s puno strasti. Dok je Helen uživala u baletu, njen brat se smrtno dosađivao. Nakon predstave otišli su na večeru, a posle toga, Mortimerovi su insistirali da se vrate pešice u hotel, da bi mogli usput da pogledaju izloge.
Helen je osećala da joj u glavi bubnji od umora. Konačno, stigla je do vrata svoje sobe.
Otključala je i ušla unutra. Čim je ušla, bila je svesna daje nešto drugačije. Osetila je neku nelagodnost. Imala je neprijatan osećaj da nije sama.
Zapazila je mnoštvo svežeg cveća koje je izvirivalo sa svih strana. Neko je, očigledno, bio tu nakon njenog odlaska. Sobarica, bez sumnje. Trenutno ovde nema nikog, uveravala je sebe.
Upalila je načas svetio da bi se uverila daje sama, a onda ga je brzo ugasila, jer u mraku se osećala prijatnije i sigurnije. Polako, oči su joj se privikle na polutamu.
Link za ljubić na strani br. 2
