Ričard Gir zbog 1 stvari nikada nije bio nominovan za Oskara: Napravio potez koji Holivud ne prašta, odmah stavljen na crnu listu

Ričard Gir je glumac koji je definisao pojam holivudskog zavodnika u naslovima poput “Zgodne žene” i “Oficira i džentlmena”, ali i čovek čije je ime decenijama bilo na crnoj listi Akademije filmskih umetnosti i nauka. Razlog nije bio talenat, niti nedostatak istog, već politički bunt koji Holivud, u svojoj sprezi sa globalnim kapitalom, nije mogao da mu oprosti.

Sve je počelo na 65. dodeli Oskara, 1993. godine. Gir je izašao na scenu kako bi uručio nagradu za najbolju scenografiju (art direkciju). Umesto da se drži napisanog scenarija i rutinski pročita ime pobednika, glumac je odlučio da iskoristi milionski auditorijum kako bi skrenuo pažnju na ugnjetavanje naroda na Tibetu od strane kineske vlade.

Kao posvećeni sledbenik budizma i blizak prijatelj Dalaj Lame, Gir je oštro iskritikovao vlast u Pekingu. Kazna je bila trenutna i drakonska: Akademija mu je zabranila pojavljivanje na dodelama naredne dve decenije, dok mu je Kina doživotno zabranila ulazak u zemlju.

Ova zabrana nije bila samo protokolarna. Kako je Holivud tokom godina postajao sve zavisniji od kineskog bioskopskog tržišta, Gir je počeo da oseća stvarne posledice svog aktivizma. Veliki studiji su ga zaobilazili, strahujući da bi angažovanje glumca koji je trn u oku Pekingu moglo da ugrozi distribuciju njihovih blokbastera na tržištu zemlje koja broji preko milijardu stanovnika.

Iako je 2002. godine briljirao u mjuziklu “Čikago” i za tu ulogu dobio Zlatni globus, nominacija za Oskara je ponovo izostala. Mnogi kritičari i danas smatraju da je to bila direktna posledica tihe cenzure. Sam Gir je kasnije, govoreći o tom periodu, priznao da su mu uloge u velikim produkcijama bile uskraćene upravo zbog finansijskih veza Holivuda i Kine.

Ipak, vreme leči stare rane ili ih, u najmanju ruku, baca u zaborav. Gir se “vratio” na scenu Oskara 2003. godine, kada je “Čikago” trijumfovao kao najbolji film, a zatim i 2013. godine, kada je sa koleginicama Rene Zelveger, Ketrin Zitom Džons i Kvin Latifom uručio nagrade za filmsku muziku.

“Izgleda da sam rehabilitovan. Čini se da, ako vas dovoljno dugo nema, zaborave da su vas zabranili“, prokomentarisao je Gir tada sa svojom prepoznatljivom dozom šarma i ironije.

Nakon pauze koju je napravio u periodu od 2017. do 2023. godine, Ričard Gir se polako vraća pred kamere, ali njegova zaostavština ostaje zacementirana kroz kultne naslove. Od hladnokrvnog “Američkog žigola”, preko napetog “Iskonskog straha”, pa sve do dirljive priče o vernosti u filmu “Hačiko”, Gir je dokazao da je više od lepog lica.

Možda nikada nije dobio nominaciju za Oskara, ali je dobio nešto što je u Holivudu mnogo teže zadržati, a to je integritet. Ričard Gir je ostao uspravan, pokazavši da su neki ideali važniji od svake zlatne statue.