Teško je svakom roditelju koji nema priliku da vidi dete, naročito ako je ono daleko, ali nikada nije daleko od srca
Baka Zilha Alefendić iz Zvornika, iz Bosne živi sama. Kaže da je rođenog sina videla poslednji put pre 20 godina. Njena sudbina je teška, a ono što nijedan roditelj ne sme da doživi jeste da deva zaborave za njih.
Njen sin je pre više od 20 godine otišao sa tadašnjom devojkom u Ameriku i tamo su dobili dvoje dece.
Baka Zilha ima 89 godina, kaže da je nije strah što živi sama. Njeno dvorište je sređeno, u bašti cveće posađeno, ona sve sama održava, ali tu bol koju ima u duši zbog sina kojeg ne viđa, ne može ništa na svetu da nadomesti.
Zilha ima troje dece. Dvoje žive u Bosni, a za sinom iz Amerike najviše pati. Seća se rado kad su bili porodica, svi srećni i na okupu. Kad joj je muž preminuo u izbeglištvu, svi su otišli na svoju stranu. Tada više nisu bili ona stara porodica koja je na okupu.
“Još za vreme rata, sina su sa snajom i unucima proterali iz Nemačke, ali pošto je na našim prostorima bio rat, oni su otišli za Ameriku, od tad se samo čujemo, ne viđamo se. Sanjam te unučiće koje nikad nisam videla osim na fotografijama”.
Ostala deca sa unučićima je posećuju jednom mesečno. Dolaze za praznike, ali tu žal za sinom kojeg ne viđa, ne može ništa da nadomesti.
Kaže da joj je najveća želja da živi dok može da hoda, da se brine o sebi sama, da nikome ne bude “na grbači”.
