Uskoro nam dolazi i Vaskrs, a vjerujemo da ste do sada spremili na koji način ćete da farbate jaja. Danas se bavimo jednim tradicionalnim načinom bojenja jaja….
U moru saveta i trikova za moderan način farbanja jaja povodom Vaskrsa i Uskrsa, mi Vam danas donosimo jednu starinsku metodu, koja je iako se koristi od davnina, i dalje ne prestaje da očarava, sve dok domaćica ima mirnu ruku i strpljenje dok je primenjuje.
Uoči Uskrsa, mnogi se s radošću pripremaju za jedan od najlepših običaja našeg naroda – farbanje jaja. I dok danas postoje razne moderne tehnike i gotove boje koje obećavaju “čudo u tri minuta”, naši stari su imali poseban, strpljiv način da jaja ukrase – bez hemije, uz pomoć prirode i ljubavi. Ta metoda nije samo bila jednostavna, već i duboko simbolična i iskonska.
U centru ovog običaja nalazi se korišćenje biljaka iz dvorišta, šume ili bašte. Travke, cvetovi, listovi – sve što priroda nudi koristi se za stvaranje najlepših šara. Ono što ovu tehniku čini posebnom jeste spoj prirodnih materijala i pažljivo ručnog rada, zbog čega svako jaje postaje jedinstveno i neponovljivo.
Postupak je jednostavan, ali traži pažnju i strpljenje:
Svako jaje se mora temeljno oprati i očistiti, da bi šara što bolje prionula. Važno je da jaja budu ujednačena i da nemaju nečistoće ili tragove prljavštine na sebi, jer će to uticati na finalni izgled šare.
Na vlažno jaje pažljivo se stavlja odabrana travka – najbolje listići sa jasnom strukturom i venama, jer ostavljaju upečatljiv trag. Biljke poput maslačka, lavande ili ruzmarina idealne su za ovaj proces, jer daju delikatne, ali izražene šare. Ovaj detalj ima duboko značenje, jer svaka biljka nosi simboliku, kao što su lavanda koja označava ljubav i mir, a ruzmarin zdravlje i zaštitu.
Zatim se jaje umotava u deo najlon čarape, koja se pažljivo zateže i vezuje, kako biljka ne bi skliznula. Ovaj deo zahteva preciznost, jer previše zatezanja može oštetiti jaje, dok premalo zatezanja može omogućiti biljci da se pomeri, čime bi se izgubio deo željenog efekta.
Takvo jaje se stavlja u lukovinu, odnosno vodu u kojoj se prethodno kuvala crvena ili crna ljuska od crnog luka. Tu se jaja kuvaju, a zatim se ostavljaju da stoje i polako se hlade u toj boji. Lukovina ne samo da oboji jaja, već im daje bogat, dubok ton koji je karakterističan za ovu tehniku farbanja.
Kada se jaja ohlade, čarape se skidaju, biljka se pažljivo uklanja, a jaje se prebriše sa malo ulja da bi dobilo sjaj. Ovo je trenutak kada jaje postaje pravo umetničko delo – svaki detalj listića je jasno preslikan, a boja lukovine daje toplinu i dubinu koja oduzima dah. Zanimljivo je da jaja koja su obojena na ovaj način zrače prirodnom lepotom, jer su, u stvari, spoj prirodnih materijala, strpljenja i ljubavi.
Zašto se zapravo farbaju uskršnja jaja?
Iako se običaj farbanja jaja vezuje za hrišćanski praznik Uskrsa, njegovi koreni sežu daleko u prošlost – čak i u vreme pre Hrista. Jaje se od davnina smatralo simbolom života, rađanja i pobede nad smrću. U kontekstu hrišćanstva, simbolika se nadovezuje – jaje je postalo znak Hristovog vaskrsenja, jer iz zatvorene ljuske izlazi novi život, baš kao što je iz groba izašao vaskrsli Hrist.
U istorijskim zapisima, farbanje jaja u crvenu boju prvi put se pominje u 12. veku, dok je u Srbiji ovaj običaj zabeležen u 16. veku. Boja crvena simbolizuje nevino prolivenu krv, patnju, ali i radost vaskrsenja. Takođe, crvena boja je bila i simbol zaštite i obezbeđenja doma, jer se verovalo da će jaje doneti sreću i blagostanje tokom godine.
Uz ovaj običaj vezane su mnoge legende i predanja.
Jedna od najlepših priča dolazi iz vremena kada je Marija Magdalena donela korpu jaja rimskom caru Tiberiju i kada su, po njenim rečima „Hristos vaskrse“, jaja postala crvena – čime je simbolično svedočila o vaskrsenju. Druga legenda govori o stražarima na Hristovom grobu koji su se podsmevali mogućnosti da će Isus vaskrsnuti. Rekli su da će u to poverovati kada pečena kokoška poleti i snese crveno jaje – što se, naravno, i dogodilo.
U narodnoj predaji iz Šumadije pominju se žene koje su farbanjem jaja zavarale rimske vojnike, omogućivši Hristu da pobegne. Bog ih je, kažu, zbog toga blagoslovio i od tada se jaja farbaju u znak sećanja. Tu je i priča o golubici koja je imala gnezdo ispod Hristovog krsta, pa je krv iz rana obojila jaja u gnezdu.
Bez obzira na to kojoj priči više verujemo, poruka je jasna – jaja farbamo u znak poštovanja, sećanja na Hristovu žrtvu, ali i radosti zbog njegovog vaskrsenja. Crveno jaje, poznato kao “čuvarkuća”, prvo ofarbano jaje na Veliki petak, čuva se cele godine u domu kao blagoslov i zaštita.
U vremenu kada sve možemo kupiti i kada je brzina zamenila strpljenje, možda je upravo sada trenutak da se vratimo starim običajima. Da umesto gotovih boja uzmemo travčicu iz dvorišta, najlon čarapu iz fioke i staru činiju sa lukovinom – i stvorimo nešto što ne nosi samo boju, već i dušu, sećanje i veru. Takva jaja nisu samo ukras za trpezu, već pravi simbol ujedinjenja s prirodom, tradicijom i nasleđem naših predaka.
