Agostina je ugledala Cezara odmah pošto su se otvorila vrata hotelskog lifta kojim se, sa poslednjeg sprata, spustila u prizemlje. Bio je izrazito upadljiv, sa telom koje je otkrivalo da se nalazilo u top formi, lep, negovan, preplanuo, odeven u beli smoking kao krojen za njega. Izgledao je zaista dobro. Nimalo nije nalikovao na onog mladića koga se, kao kroz maglu, sećala.
Ne samo stoje bio fizički drugačiji, već je promenio i držanje, odavao je utisak čoveka koji je uspeo u životu, koji nije imao čega da se stidi. Stav njegovog tela je ukazivao na samouverenost, koja mu je nekada nedostajala.
Ipak, kada ju je ugledao, osmehnuo joj se nesigurno, kao što je nekada činio. Od svega, vezano za Cezara, Agostina se najživlje sećala tih njegovih stidljivih, nehotičnih osmeha.
Zaljubljenih osmeha…
Prijalo joj je kada je otkrila da je ostao zadivljen njenim izgledom. Minimalna haljina u boji šampanjca koju je nosila, otkrivala je sve njene draži. Bila je duboko dekoltovana, kratka i sa velikim izrezom na leđima. Sandale sa visokim potpeticama, dekorisane srebrnim kamenčićima, isticale su gracioznost njenih besprekomih nogu. Od nakita je imala tek dugačke perle od bisera, dok je kosu samo blago uvila na krajevima.
Privukla je poglede svih muškaraca, koji su se zatekli u hotelskom holu. Posmatrali su je fascinirano, svesni njene lepote, koliko i očigledne personalnosti. Spoja koji se tako teško pronalazio.
Tako blizu
