Tokom leta, moj tata me je budio u 9 ujutru, davao mi doručak, a zatim me isterivao iz kuće, zaključavajući vrata sa unutrašnje strane, i ona sa prednje i ona sa zadnje strane. Nije mi bilo dozvoljeno da se vratim unutra dok ne upale ulična svetla, osim ako sam išao do toaleta ili po vodu.
Govorio bi mi: „Nećeš ti ceo dan samo da sediš po kući.“ Moja maćeha nikada nije dovodila to u pitanje jer je mislila da me on samo tera da se malo igram napolju.
Godinama kasnije, shvatio sam da je on zapravo želeo da me izbaci iz kuće da bi mogao sam da gleda hokej utakmice. Nisam se baš nikada zapitao zašto me je terao napolje, jer su i druga deca sa ulice bila napolju otprilike u isto vreme kao i ja.
