“U saunu je ušlo 30 golih muškaraca, svojim očima sam gledala gnusan čin”: Sandra je na kruzeru prisustvovala bahanalijama poznatih fudbalera

Sandra je već treću godinu radila kao fitnes instruktorka na luksuznom kruzeru, i mislila je da je navikla na razuzdane žurke bogatih gostiju. Ali noć koja je počela kao obična proslava rođendana jednog moćnog biznismena, Ivana, pokazala joj je da uvek postoji granica koju ljudi mogu preći, a koju nije mogla ni zamisliti.

„Dođi, Sandra, popij nešto s nama!“, poviknuo je Ivan, vidno raspoložen. „Već dugo nisi uživala!“

„Hvala, ali ne pijem dok sam na brodu“, odgovorila je ona, pokušavajući da održi profesionalnu distancu. „Ne želim da me zatekne nešto što ne mogu kontrolisati.“

Na kruzeru je bilo mnogo ljudi, na stotine. Posada je tog dana trebalo da bude na visini zadatka. Ugledne i cenjene zvanice iz cele Rusije bile su tog dana gosti na našem kruzeru. Od uvaženih lekara, preko uglednih političara, do fudbalera koji su bili poznati i javnosti.

U početku, atmosfera je bila vesela, skoro bezazlena. Ali kako su sati prolazili, gosti su počeli da mešaju različite vrste alkohola.

„Prvo su se pojavili znaci nelagodnosti — neko se oslonio na sto, neko je povraćao. Bila sam u šoku“, priseća se Sandra. „Pomislila sam — okej, to je običan eksces, događa se. Ali ubrzo je eskaliralo.“

Dvije devojke su zaspale nad stolom, dok su drugi nastavljali da se kreću oko palube, glasni i nesputani. Sandra je primetila kako se neki muškarci sve više smeju, sve glasnije viču, bez trunke samokontrole.

„Sandra, gledaj ovo!“, šapnula je koleginica, zabrinuto. „Zar niko ne vidi koliko je ovo izmaklo kontroli?“

„Vide, ali niko ne želi da reaguje“, odgovorila je Sandra. „Svi su gledali, ali su samo okretali glavu. Atmosfera je postajala sve napetija.“

Kako je noć odmicala, situacije su postajale sve bizarnije. Ljudi su gubili svaku meru, a Sandra je stajala po strani, gledajući prizore koji su je mučili.

„Bilo je trenutaka kada sam želela da nestanem“, kaže.

„Gde god sam pogledala, bilo je nešto što me je šokiralo. Jedan prizor bio je gori od prethodnog.“

Pred zoru, činilo se da se gosti smiruju. Neki su sedeli u tišini, drugi su pokušavali da se sabrali. Sandra je pomislila da je to kraj noći.

„Ah, konačno mir“, promrmljala je sebi u bradu.

Ali, ubrzo je primetila da se energija vraća. Neki su posegnuli za drugim supstancama, što ih je ponovo razbudilo i podiglo nivo haosa.

Najintenzivniji trenutak nastupio je u sauni, prostoru koji je trebalo da bude utočište i mir.

„Sauna je uvek bila mesto gde gosti dolaze da se opuste. Te noći, bila je sve samo ne to. Prvo su ušla trojica muškaraca, obučeni, glasni. Ubrzo su izbacili odeću, i tada je haos počeo. Koleginica mi je rekla da među njima prepoznaje i fudbalere, bila sam u šoku“.

Sandra je stajala ispred vrata saune, gledajući kako se gomila ljudi smenjuje, glasno se smejući i gubeći svaku kontrolu.

„Ne ulazi tamo“, povikala joj je koleginica.
„Neću. Ne želim da ovo vidim“, odgovorila je Sandra, osećajući mučninu i šok.

Dok je sat otkucavao ka zori, gužva je rasla. Para, buka i potpuni gubitak granica učinili su prizor gotovo neverovatnim. Sandra je posmatrala, ali nije mogla da veruje šta se dešava pred njenim očima.

„Bilo je to najgnusnije ponašanje koje sam ikada videla. Nikada ne bih mislila da je ljudi mogu izvesti na ovakav način, čak i kad su pijanih“, kaže Sandra. „Osećala sam se bespomoćno i užasno.“

Kada je svanulo, paluba je bila tiha, kao da se ništa nije desilo.

Ivan je prolazio pored nje, izbegavajući poglede, dok su drugi pokušavali da vrate svoj dignitet i normalno ponašanje.

„Dobro jutro“, promrmljao je Ivan, skoro stidljivo.
Sandra ga je samo pogledala i okrenula se, osećajući težinu svega što je videla.

„Tada sam shvatila“, kaže Sandra. „Ovo nije samo ružno sećanje. Ovo je opomena. Ljudi koji misle da su nedodirljivi mogu otići dalje nego što možete zamisliti.“

Sandra je te noći naučila nešto što će nositi sa sobom zauvek — da luksuz i novac ne mogu zaštititi od haosa koji ljudska priroda nosi u sebi.