Nejtan nije bio baš muškarac kakvog je želela. Bio je krupan, zgodan, pomalo krut i grub. Jedan od onih muškaraca koji svojim stavom govore da ćeš morati da im se dokažeš. Ipak, Karolina je slutila da se ispod tog autoriteta krije osoba koja skriva strahove. Intuitivno je osećala da se u njemu vodi borba između snažnog i opakog muškaraca i onog nežnog i osećajnog. Čekala je da se njegova druga, nežnija strana otvori.
Da bi prekratila vreme, Karolina je napravila par koraka prema reci i odmakla se od velikog, starog hrasta. Sa mostića je, takođe, imala dobar pogled na mesto, gde su se obično susretali. Tačnije, gde je redovno čekala svog momka. Nesvesno se nasmejala na tu pomisao. Tog krupnog, prosedog muškarca nikako nije mogla nazvati momkom. Nejtan Delansi je bio u zrelim tridesetim, a ona je nedavno, takođe, načela četvrtu deceniju života.
Oslonila se laktovima na ogradu mosta i posmatrala tok reke. Šta da radi, ako se on uopšte ne pojavi? Mogla je čak i takvo nešto od njega da očekuje. Slegla je ramenima i odmahnula glavom. Bila je daleko od kuće, na potpuno suprotnom kraju grada. Obično nije imala takvih briga. Nejtan bi je nakon njihovih sastanaka uvek odvezao do kuće. Kako nije imala sopstveni auto, sada će pri povratku autobusom izgubiti više od sat vremena, a već je bila umorna.
Mogao je bar da je pozove na vreme i obavesti je da uopšte neće doći.
Dok se vraćala do hrasta, pogled joj je lutao duž beličastih staza. Park je bilo pun šetača. Ipak, to su bili starci, zaljubljeni parovi, nestašne grupe tinejdžera ili ljubitelji pasa koji su svoje ljubimce doveli u večernju šetnju. Na vidiku nije bilo siluete koju se nadala da će videti.
