Put do skijaškog mesta E1 Sombrero vodio je od gradića Manizal, na vrhu brežuljka, preko plantaža kafe koje su se prostirale na donjim padinama planina. U senci visokih palmi banana svetlucalo se lišće negovanog žbunja, dok su se berači u crvenim košuljama i slamnatim šeširima kretali sporo i gotovo istovremeno, kao u nekom ritmu, stavljali zrele plodove u korpe obešene oko pojasa.
Sorel Preston nije mogla da poveruje da će za svega jedan sat gledati sneg i snežne padine umesto ovog živopisnog zelenog raslinja. Iako je boravila u Kolumbiji već šest nedelja, bilo joj je teško da shvati da je klima u ovoj zemlji Južne Amerike samo stvar nadmorske visine. Prošlog vikenda bila je na moru, sunčala se na tropskom suncu na divnoj plaži pored tirkizno plavog Karipskog mora. Ovog vikenda ide na skijanje sa svojim poslodavcem, Rarnonom Angelom, na visoke vrhove Anda.
Krenuli su iz Medelina u rano jutro, u „kadilaku” bež boje i ustremili se ka jugu, širokim autoputem. Za tili čas su prošli, pored bezbroj gradića smeštenih na brežuljcima. Međutim, ovaj put do skijaškog područja bio je sasvim drugačiji. Uzan i vijugav poput zmije. Što se više penjao, izgledao je sve uži, i kao da visi u vazduhu iznad uskih klisura koje su odsecale planine i u čijim se usecima, mračnim i dubokim, migoljila srebrna reka.
– Ne bih volela da vozim ovim putem po mraku – priznala je Sorel Angel koja je sedela pored nje na zadnjem sedištu.
– Mama je vozila svake nedelje kada je išla sa prijateljima na skijanje – rekla je Laura. Devojčica je imala petnaest godina, bila je visoka i vitka, belog tena i plavih očiju koje je nasledila od majke Engleskinje. Savršeno je govorila i engleski i španski.
– Tada je mama bila dobar vozač.
– Ne razumem – protestvovala je Gabrijela koja je sedela pored oca, imala je dvanaest godina, tamne oči i glatku kožu maslinaste boje. Govorila je engleski s privlačnim akcentom i često ubacivala američke izraze. – Ako je mama bila tako dobar vozač, zašto se onda slupala?
Nastupila je tišina. Sorel je već zapazila da u porodici izbegavaju da spominju saobraćajni udes koji je Monika Angel, veoma pokretnu ženu i ljubitelja sporta, pretvorio u invalida koji ponovo uči da hoda.
– Napravila je grešku. – Ramon je oštro prekoreo Gabrijelu.
– Koliko puta treba da ti to ponovim.
Bio je strog otac… i strog muž takođe. Čim je došla da živi s njima, Sorel je primetila da se Monika i devojčice boje da ga ne uvrede. Takođe je zapazila da je odnos između Monike i Ramona nesređen, ali ne samo zbog toga što je Monika postala bogalj.