Marina Nemetpostala je simbol mladalačkog šarma i nevinosti krajem sedamdesetih godina, kada je u samo 17. godini osvojila bioskopska platna celog regiona u kultnom filmu “Ljubavni život Budimira Trajkovića” iz 1977. godine. Tinejdžerski osmeh, prirodna spontanost i iskrena glumačka energija ubrzo su je lansirali na sam vrh popularnosti. Publika je obožavala njen lik, a čitava tadašnja Jugoslavija je uzdisala za lepom i talentovanom Marinom.
Međutim, dok su mnogi njen uspeh doživljavali kao bajku, ona je u sebi proživljavala sasvim drugačiju priču. Kaže da ju je slava zatekla nespremnu i da je donela mnogo više tereta nego radosti.
“Bila sam dete u svetu odraslih i njihova očekivanja su me gušila”, govorila je kasnije.
Foto: Printscreen Youtube/mario 74
Iz detinjstva pred kamere: početak karijere
Rođena je 1960. godine u Novoj Gradiški. Već kao devojčica iskazivala je glumački talenat, pa je jedna od prvih uloga stigla veoma rano — 1970. godine u ostvarenju “Družina Pere Kvržice”. Istovremeno je školovala svoj um — završila je Školu za strane jezike (danas Centar za jezike u Zagrebu), što govori o njenoj širini interesovanja.
Ipak, iako je rano zakoračila u filmski svet, Marina nikada nije bila osoba koja uživa u reflektorima. Snimanja su za nju bila iscrpljujuća:
“To čekanje satima između scena me umaralo… Bilo mi je dosadno, naporno — nisam u tome nalazila zadovoljstvo kao drugi.”
Gluma kao poziv, ali ne i javna pažnja
Marina je, uprkos brojnim pozivima filmske industrije, postepeno birala povučeniji put. Od 1991. bila je članica zagrebačkog pozorišta Gavella, gde se osećala sigurnije i profesionalno ispunjenije. Kamere je nakratko ostavila po strani, da bi se tek decenijama kasnije ponovo vratila snimanju — ali na vlastitim uslovima.
Njena narav bila je jednostavna i iskrena, daleko od glamura koji se vezivao za njeno ime.
“Klonim se ljudi koji žele da se druže sa mnom samo zato što sam filmska glumica. Ne volim izveštačenost. Imam mali, ali pouzdan krug prijatelja i to mi je dovoljno”, govorila je glumica.
Foto: Printscreen/YouTube
Borba sa teškom bolešću – prerani odlazak
Jedna od najvećih tragedija njenog života stigla je iznenada. Marina je tek u aprilu saznala da boluje od raka dojke. Simptomi su bili sve češće i jače glavobolje, mučnina, malaksalost i bljeskovi pred očima — signali koji su ukazivali na to da se bolest već proširila.
I uprkos borbi, bolest je napredovala nemilosrdno — već u decembru 2010. godine izgubila je svoju bitku u Zagrebu. Kolege iz pozorišta posvetile su joj čitavu predstavu, a sav prihod poklonile su Marini kao znak podrške i ljubavi u najtežim danima.
Ljubavni život i porodična sreća koja je kratko trajala
Marina je bila u braku sa kolegom Slavkom Brankovim, glumcem izuzetne harizme i talenta. Upoznali su se na Akademiji dramskih umetnosti i ubrzo započeli zajednički život, a venčanje je bilo samo prirodan nastavak njihove ljubavi.
Godine 1994. dobili su ćerku Tenu, kojoj je Marina posvetila svaki slobodan trenutak. Iako su se kasnije razveli, ostali su u prijateljskim odnosima — brinuli su jedno o drugom i o svojoj ćerki.
Tragično, ni Slavko nije dočekao starost. Preminuo je od raka pluća u 55. godini, čime je sudbina još jednom pokazala kako zna biti okrutna prema velikim umetnicima.
Marina Nemet zauvek je ostala upamćena kao jedna od najvoljenijih lica jugoslovenskog filma, ali i kao žena koja nikada nije robovala sopstvenoj slavi. Birala je tišinu umesto glamura, istinu umesto etiketa — i živela nenametljivo, dostojanstveno, baš kako je želela.
Njena uloga u domaćoj kinematografiji i dalje živi, kao i sećanje publike koja je volela njenu čistu emociju i prirodan talenat.
