- Dženifer, izvini što ti dolazim nenajavljena, ali morala sam. Potpuno sam van sebe.
- Ti si kod mene uvek dobrodošla. Hajde, uđi. Oh, zaboga, kako si bleda! Šta se desilo? – usplahireno je upitala susetka.
- Ne mogu da dođem k sebi. Da mi se tek tako pojavi na vratima, kao da se ništa nije desilo.
- Ko??!
- Daglas.
- Oh, Bože! Ona tvoja velika ljubav? Onaj što te onako bezočno ostavio pre skoro dve godine?
- Da, on.
- Pa… kako tako iznenada? Otkud se pojavio?
- Jednostavno je pozvonio na vrata kao da je medu nama sve u najboljem redu, kao da ima doživotno pravo da se, kad god poželi, pojavi u mom životu i ponovo poigra mojim osečanjima.
- Mogu misliti kakav si šok pretrpela kada si ga ugledala.
- Činilo mi se kao da vidim duha. Nisam mogla da poverujem da je to uistinu on, da će mu ikada pasti na pamet da me potraži, posle svega onoga Što mi je priredio.
Ja sam se oduvek plašila tih susreta s bivšim ljubavima, naročito ako se dese u trenucima kada smo usamljeni, pa nam se začas učini da bismo mogli pokušati ponovo i da za nekadašnji raskid nije bilo baš previše ozbiljnog razloga. - Znam dobro šta želiš da mi kažeš i potpuno se slažem s tobom.
- Koliko se sećam iz tvojih priča, rastanak s njim ti je najteže pao. Čini mi se da ga nikada nisi prebolela.
