Raširena i opšteprihvaćena njuejdž ideja da morate voleti sebe, pre nego što možete da iskusite „pravu“ ljubav prema drugima i da istinski poverujete da ste i sami vredni ljubavi i primite ljubav koju zaslužujete, ima smisla, ali sužava perspektivu. Jer, ljubav je mnogo širi i dublji koncept – protočna je i dvosmerna i prirodno se kreće od drugih ka nama, od početka. U tom smislu, pokretačka snaga ljubavi ne sme biti previđena i zanemarena.
O ljubavi učimo od onih koji nam je uzvraćaju, koji nas neguju i podržavaju, ili to ne čine u dovoljnoj meri – od naših roditelja. Niko se nije rodio bezuslovno prihvatajući i voleći sebe, jer se niko nije rodio svestan sebe. Svi se borimo da otkrijemo, prihvatimo i zavolimo sebe, a prva ljubav koju osećamo je ljubav prema roditeljima i ona je bezuslovna. Kad nam je adekvatno uzvraćena, kada su naše emocionalne potrebe ispunjene, imamo veće šanse da razvijemo emocionalnu inteligenciju i zrelost. Kad nas naši voljeni prihvataju takve kakvi smo, lakše ćemo početi sami sebe da prihvatamo.
Otkrivanje romantične ljubavi dešava se otprilike zajedno sa otkrivanjem samosvesti, u osetljivom tinejdžerskom uzrastu, kada eksperimentišemo i rizikujemo i stičemo prva bolna ljubavna iskustva. Lakše ćemo ih prevazići, ako imamo zdrave temelje sigurne vezanosti za roditelje i ako je naša bazična potreba za ljubavlju ispunjena, ali niko ne može izbeći i zaobići taj put sticanja iskustva – a da ne zaobiđe i izbegne sam život.
Voleti sebe znači osećati svoju vrednost i dostojnost, bez spoljašnje potvrde, ali to je pitanje zrelosti i integriteta, koji se stiču vremenom. Ljubav prema sebi nije i ne može biti preduslov da volite i budete voljeni, jer niko ne ulazi sa tog mesta u romantična iskustva. Prosto, zaljubite se u nekoga i ako vam uzvrati osećanja, sreća i zanos su potpuni. Ako vas odbaci, osećate se bezvredno, nedovoljno i nesrećno. Ni ljubav prema sebi koju naučite i osvojite u odraslom dobu, neće vas spasti od iskustva odbacivanja i odbijanja i osećanja koja se javljaju kad se ne sviđate nekome ko vam je vrlo privlačan – ali pomoći će vam da prebolite i da se usmerite ka boljim izborima i uzvraćenim osećanjima.
Voleti sebe ne znači da se stalno osećate dobro zbog sebe, već da ste svesni da čak i kad pravite pogrešne izbore, doživljavate odbacivanje, ili iskorišćavanje, i dalje zaslužujete dobre stvari i dobru vezu. Voleti sebe znači otići na sasatanak bez velike zabrinutosti da li ćete se dopasti drugoj osobi, već usredsređeni na to kako se osećate kada ste pored nje. Pomaže vam da radije budete na dobrom mestu sa sobom, nego da se fokusirate na dobre veze sa drugima i omogućava – u tom smislu, pokretačka snaga ljubavi prema sebi ogleda se u tome što vam pomaže da se podignete kada doživite bilo koju vrstu neuspeha (u ljubavi, učenju, poslu) i da razmislite o tome kako da napravite poboljšanja i pomake, bez samookrivljavanja i samosažaljenja.
Pročitajte i ovo: Samoposmatranje kao praksa ljubavi prema sebi
Ako ne volite sebe, možete se boriti sa osećanjem bezvrednosti ili čak mržnje prema sebi, a to vam može otežati da verujete da zaslužujete negujuće partnerstvo i može vas podstaći da se okrećete ljudima koji vas ne cene i koji svojim ponašanjem ojačavaju vaša negativna uverenja o sebi. To se često dešava ljudima koji odrastu redovno doživljavajući odbijanje, neodobravanje, umanjivanje – možete poverovati da vaše autentično ja nije dovoljno dobro i biti privučeni ljudima koji (poput vaših roditelja) osnažuju to uverenje, tretirajući vas sa nepoštovanjem. Ako je to bio način na koji su vas roditelji tretirali – osobe koje ste kao dete bezuslovno voleli – onda je to za vas ljubav, to je ono što poznajete. U tom slučaju, ljubav prema sebi je terapeutski zadatak, koji vas usmerava ka osnaživanju svoje autentičnosti i razumevanju nezdravih emocionalnih obrazaca.
Dakle, ljubav prema sebi je korisna za negovanje zdravih veza, ali ne morate je postići nužno, pre nego što iskusite ljubav prema nekom drugom. Verovanje da morate da se dovoljno izlečite i popravite (i zavolite sebe) pre nego što stupite u romantične i partnerske odnose, može vas sprečiti da ostvarite odnose, koji bi, zapravo, mogli da podrže vaše izlečenje, koje je često dugo i sporo. Pokretačka snaga ljubavi uključuje empatiju, razumevanje i prihvatanje druge osobe, koje leči vaše emocionalne rane, poručujući vam da su svi oštećeni i povređeni i da jedni drugima možemo pomoći nežnošću, podrškom i razumevanjem, da možemo dati ono što sami nismo primili, kada nam je bilo preko potrebno. Ljubav nije psihoterapija, ali jeste isceljujuća, u svom esencijalnom obliku.
Neko vas voli i prihvata takve kakvi ste, ne zavaravajući sebe da ste bez mana – vidi vaše slabosti, greške u rezonovanju i karakterne mane i ipak vas voli, sviđate mu se, veruje vam i veruje u vas. I u tome je pokretačka snaga ljubavi – i sa najgorom slikom o sebi, morate pomislite da nešto ipak vredite, čim vas vrednuje neko koga vi vrednujete. Ljubav druge osobe zaista može „melem na ranu“, koji vam pomaže da izlečite svoje emocionalne povrede i zavolite sami sebe. Kad vas voli osoba koju vi volite, i sami sebe više volite – jer počinjete da vidite u sebi osobu vrednu ljubavi, koju vaš partner vidi od početka.
Bol i bora napreduju u izolaciji, a izlečenje se dešava u vezi – ne samo u romantičnoj vezi, već u odnosu. Terapija, na primer, funkcioniše zbog odnosa poverenja i poštovanja između terapeuta i klijenta.
Kad vas druga osoba drži u zagrljaju dok plačete, ili vas drži za ruku, bol koji doživljavate ocenjujete kao manji nego što bi bio u odsustvu dodira utehe i razumevanja.
I to je sve što treba reći – pokretačka snaga ljubavi koju primate, može vas naučiti da volite sebe i izlečite svoje ranjene delove. Sagledavanje sebe očima i srcem voljene osobe može povećati vaše samopouzdanje i samopoštovanje više nego išta drugo. Partner koji vas voli, pomaže vam svojim prisustvom u vašem životu, na putu isceljenja i samoljubavi.
Pročitajte i ovo: Tanka linija između ljubavi prema sebi i autodestrukcije
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
