Ok, ne kažem da svaka žena to radi i svaka čast onima koje to ne rade, ali pokušavanje da promenimo muškarca jeste nešto što se relativno sreće. Da li je tu problem u nama ili njima, da li zavisi od situacije, zašto uopšte moramo da menjamo muškarce?
Ovde govorim iz svog iskustva i iskustva osoba sa kojima sam bliska – čini mi se da potreba da se partner promeni uopšte nije retka. Razni psihoterapeuti bi rekli, da bismo zaista voleli partnera, treba da volimo ono ko on jeste, a ne šta bismo volele da postane. I sa tim se sasvim slažem. Ili ćemo da prihvatimo nekoga sa njegovim manama ili nećemo, a ako nećemo – onda će veza ili biti u konstantnim trzavicama i biće čestih sukoba, ili će doći do njenog kraja.
Dakle, neminovno je da oboje morate da prihvatite jedno drugo, jer ljubav drugačije ne može opstati. I ne, nije sve u ljubavi, koncept veze je daleko širi od toga, iako se zasniva na njoj.
U tom smislu bismo mogli reći da menjamo muškarce jer ih ne prihvatamo – i u tome sigurno ima istine. Ali, ovde bih volela da pričam o drugoj vrsti menjanja.
Vrlo često nije stvar u tome da li prihvatamo i ne prihvatamo partnera, jer pojedine stvari zaista jesu neprihvatljive. Na šta mislim ovde? Na te navike koje umeju da nerviraju i to se vrlo često odnosi na kućne poslove. Iz priče sa prijateljicama bih rekla da bi mnoge od njih promenile svog muškarca tako da se nekad sam seti da usisa, da provodi više vremena sa detetom, da zna bolje da komunicira i da je otvoreniji.
I to jesu određene stvari koje mogu da se promene i koje bi trebalo da se promene zarad bolje i kvalitetnije veze. Mnoga deca, a među njima i ja, odrastaju sa majkom koja se konstantno žali na oca koji nije dovoljno prisutan kod kuće, koji ne pomaže, pa da majka mora mnogo toga da uradi sama iako već i pored obaveza kod kuće i oko dece ima puno radno vreme.
To i te kako utiče na bliskost u vezi, jer žena, naprosto, dobija osećaj da mora sve sama, a muškarac misli da ona stalno zakera i da se stalno na nešto žali. Istina je da se veoma često sve te žene žale sa razlogom. Niko ne voli da se konstantno žali ili da insistira na promeni.
No, promena uvek mora da dođe iznutra. Ona može džaba da se žali, da bude besna i tužna ako on ne želi da se promeni. Za rad na vezi je potrebno dvoje.
Treba sagledati i treću stranu – ne bih rekla da žene traže od partnera da se promeni zato što im je to u genetskom kodu, već zato što je to model ljubavne veze koje su gledale u odrastanju. Njihovu promenu one gledaju kao izraz ljubavi – to jest “promenio se za mene”.
Šta mislite zašto ima toliko žena koje su sa “lošim momcima” u nadi da će zbog njih postati drugačiji. I svako malo stariji zna da od toga nema ništa, ali devojčice i dalje sanjare o tome. Takav scenario se često prikazuje u serijama i filmovima – nije ni čudo što se neka devojka bez iskustva zapitala da li i ona može učiniti isto.
Dakle, pitanje zašto žene moraju da menjaju muškarce se može posmatrati sa više strana. Možemo želeti da ih promenimo zato što ih ne prihvatamo, zato što želimo da se promene kako bismo imali kvalitetniju vezu i zato što mislimo da je promena romantična. Zar nije zanimljivo da suprotni slučajevi i nisu toliko česti, o muškarcu koji želi da promeni svoju partnerku? To je nešto o čemu treba razmišljati.
Naslovna fotografija: instagram.com/loveandwildhearts
Jovana Petković