Narodna poslovica kaže da svako dete ima svoju “nafaku”. Ovo je priča o Fadilu Hajdareviću iz Konjević Polja, čoveku koji je kroz život prošao velike traume, ali je uprkos svemu uspeo da pronađe mir, sreću i sklad u svojoj porodici.
Detinjstvo obeleženo tragedijom
Fadilovo detinjstvo bilo je izuzetno teško. Njegov otac je rano preminuo, a majka se preudala i, kako sam Fadil kaže, ostavila njih troje – njega, njegovog brata i sestru – “kao čarape”. Brigu o njima preuzela je njegova tetka, sestra od majke, koja ih je othranila i spasila od sigurne opasnosti.
Foto: Printscreen/YouTube
“Ja sam imao dve godine, brat par meseci, a sestra samo četiri godine. Majka nikad nije došla da nas vidi, niti nas je posetila. Bio je težak život, ali to je Božija volja i zadovoljan sam s tim. Jednom sam je sreo ispred granapa, okrenula glavu kao da me ne vidi,” priseća se Fadil.
Bez tetke i strine, kaže on, danas verovatno ne bi bio živ. Njegova majka ih je, bez imalo emocija, pobacala u sneg jer su joj bili teret i, nakon toga, nikada se nije raspitivala za njih.
Suočavanje sa traumom
Jedan od najsurovijih trenutaka u detinjstvu bio je kada je majka, dok su sa njom išli svatovi, okrenula leđa svojoj deci i ostavila ih u snegu. Ovaj događaj je duboko urezan u Fadilovu memoriju i oblikovao njegov pogled na život.
“Iako je bilo teško, naučio sam da se snalazim u životu i da cenim ono što imam,” kaže Fadil, naglašavajući koliko su podrška i ljubav tetke i strine bile presudne.
Foto: Shutterstock
Put ka samostalnosti
Deca iz prvog braka njegove majke su, uprkos traumatičnom početku, pronašla svoj put. Sestra se udala u blizini Zvornika i stvorila svoju porodicu, brat je završio školu u Bratuncu, a potom otišao u Vojvodinu u potrazi za poslom, gde se i oženio. Sada je u penziji i uživa u miru i svojoj porodici.
Fadil ističe da je svaki od njih pronašao sreću i stabilnost, što mu daje dodatnu radost i spokoj.
Danas Fadil živi u Konjević Polju sa suprugom, bavi se poljoprivredom i gaji ovce. Kaže da živi onako kako želi, jednostavno i ispunjeno. Njegova deca su u inostranstvu, lepo žive, povremeno dolaze u posetu, a on s nestrpljenjem očekuje unučiće.
“Živimo sami supruga i ja. Deca su zadovoljna i lepo žive. Povremeno oni dođu, ponekad mi odemo kod njih. Sad čekamo unučiće,” kaže Fadil.
Ipak, on je pronašao mir i zahvalnost u porodičnom životu. Za njega sreća nije materijalno bogatstvo, već zdravlje, sklad i ljubav u porodici.
“Bog nešto uzme, a nešto da. Meni je dao divnu porodicu i lepe porodične odnose. Sve traume iz prošlosti ne zaboravljam, ali učinile su me zahvalnijim za ono što sada imam,” zaključuje Fadil.
