Iako smo već dugo ubeđeni da je telesna temperatura do 37 stepeni normalna, dok povišena temperatura označava bolest, nove studije dovode u pitanje ovu vrednost koja je postavljena još pre 150 godina.
Ovaj standard od 37 stepeni predložio je nemački lekar Karl Vunderlih u 19. veku, koji je prikupljao podatke o telesnoj temperaturi više od 25.000 osoba. On je utvrdio da se temperatura u zdravih osoba kretala između 36,22 i 37,5 stepeni, a vrednost od 37 stepeni je bila aritmetička sredina tih merenja. Takođe, postavio je granicu za povišenu temperaturu na 38 stepeni.
Međutim, nova studija iz 2020. godine, koja je analizirala podatke o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, ukazuje na to da je prosečna telesna temperatura ljudi sada 36,6 stepeni, što se značajno razlikuje od ranije prihvaćenog standarda.
Razlozi za ovu razliku nisu sasvim jasni, ali istraživači smatraju da bi nesklad u merenju između Vunderlihovih metoda i savremene prakse mogao biti jedan od faktora. Vunderlih je koristio termometre dužine stopala ispod pazuha, dok savremene metode mjerenja temperature mogu dati različite rezultate. Takođe, faktori poput mesta merenja, doba dana, spoljnog okruženja, kao i unos hrane ili pića, mogu uticati na očitavanje telesne temperature. Različiti termometri i njihova kalibracija takođe mogu doprineti varijacijama u rezultatima.
Neki stručnjaci smatraju da su ljudi u poslednjih sto godina zapravo postali hladniji, jer su napredak u zdravstvenoj zaštiti, bolja stomatološka nega i razvoj lekova poput statina i nesteroidnih antiinflamatornih lekova mogli smanjiti učestalost niskih temperatura, što bi moglo sniziti prosečnu telesnu temperaturu.
Naučnici se slažu da 37 stepeni više ne treba smatrati standardom za normalnu telesnu temperaturu.
Nova saznanja o telesnoj temperaturi: Da li je standard od 37 stepeni zastareo?
Telesna temperatura je već decenijama smatrana osnovnim pokazateljem zdravlja, sa vrednošću od 37 stepeni Celzijusa kao granicom između normalnog stanja i povišene temperature koja ukazuje na bolest. Međutim, nova istraživanja pokreću pitanje: Da li je ovaj standard, koji je postavio nemački lekar Karl Vunderlih pre više od 150 godina, i dalje relevantan?
Istorija standarda od 37 stepeni
Karl Vunderlih, pionir u oblasti medicinskog merenja telesne temperature, 1851. godine je ustanovio da se normalna telesna temperatura kreće između 36,22 i 37,5 stepeni. Na osnovu miliona merenja od strane 25.000 ispitanika, Vunderlih je odabrao vrednost od 37 stepeni kao aritmetičku sredinu, koja je postala međunarodni standard za normalnu telesnu temperaturu. Takođe, postavio je granicu od 38 stepeni za povišenu temperaturu, koja se danas smatra znakom infekcije.
Nove studije dovode u pitanje stare vrednosti
Iako je ovaj standard bio u upotrebi više od jednog i po veka, nova istraživanja sugerišu da se prosečna telesna temperatura ljudi drastično promenila. Studija iz 2020. godine koja je analizirala podatke o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, pokazala je da je prosečna telesna temperatura sada 36,6 stepeni, što predstavlja značajno odstupanje od ranije prihvaćenog standarda od 37 stepeni.
Zašto se telesna temperatura menja?
Razlozi za ovu promenu još uvek nisu potpuno jasni, ali istraživači navode nekoliko mogućih faktora. Prvi razlog bi mogao biti razlika u metodama merenja između 19. veka i savremene prakse. Vunderlih je koristio termometre specifične dužine i pozicionirao ih ispod pazuha, dok današnji digitalni termometri nude preciznije i brže rezultate. Takođe, faktori poput doba dana, lokacije merenja (oralno, aksilarno, rektalno), okruženja, pa čak i unosa hrane i pića mogu uticati na očitavanje temperature.
Poboljšanje zdravlja kroz istoriju
Postoji i teorija koja sugeriše da su ljudi postali “hladniji” u poslednjem veku. Napredak u medicini, poboljšanje higijenskih uslova i smanjenje smrtnosti od infekcija mogli su dovesti do smanjenja telesne temperature. Moderni tretmani poput antibiotika, vakcina i boljeg lečenja zaraznih bolesti mogli su umanjiti učestalost niskih temperatura koja je ranije mogla biti znak infekcija, što bi moglo rezultirati nižim prosečnim temperaturama.
Implikacije za dijagnostiku i lečenje
Promena u prosečnoj telesnoj temperaturi postavlja pitanja o dijagnostici i lečenju bolesti. Dok je 37 stepeni bio standardna granica za povišenu temperaturu, sada bi merenje “normalne” temperature moglo zahtevati nove proračune. Zdravstveni radnici moraju uzeti u obzir da temperaturni pragovi koji su važeći u prošlosti možda nisu primenljivi na savremenu populaciju.
Zaključak: Da li je 37 stepeni stvar prošlosti?
Dok nova istraživanja pokazuju da se prosečna telesna temperatura promenila, naučnici se slažu da 37 stepeni više ne mora nužno biti standard za ljudsko zdravlje. To ne znači da je potrebno potpuno napustiti Vunderlihovu vrednost, već da je potrebno da se uzmu u obzir različiti faktori koji utiču na telesnu temperaturu danas. U budućnosti, možda će biti potrebno prilagoditi dijagnostičke standarde, u skladu sa novim saznanjima i tehnološkim napretkom.
Za sada, i dalje važi osnovno pravilo: ako je vaša temperatura viša od 37 stepeni i osećate se loše, vreme je da potražite lekarsku pomoć.
Post Views: 11
