Velika sreda, koja nas uvodi u samu završnicu Velike, odnosno Stradalne nedelje, jedan je od onih dana kada se svakodnevni život gotovo neprimetno usporava. Nema buke, nema slavlja ni veselja – prostor ispunjava tišina, molitva i sećanje na događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru.
Ovaj dan nosi posebnu težinu jer vernici ulaze u završne dane pred Vaskrs, vreme kada se pažnja usmerava ka unutrašnjem miru, skromnosti i duhovnoj pripremi.
Dan izdaje, ali i ljubavi
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Velika sreda ima snažnu i duboku simboliku. Veruje se da je upravo na ovaj dan doneta odluka o pogubljenju Isusa Hrista, koje će se dogoditi na Veliki petak.
Šta da uradi čovek na Bele pokalde da bi bio zdrav i snažan tokom cele godine Foto: Shutterstock
Istovremeno, Crkva se seća dva snažna i suprotstavljena događaja – izdaje i bezuslovne ljubavi. Sa jedne strane je Juda Iskariotski, koji izdaje Hrista, a sa druge žena koja ga pomazuje skupocenim mirom, iskazujući veru, poštovanje i odanost.
Zbog toga Velika sreda nije samo dan tuge, već i podsećanje na izbor koji svaki čovek nosi u sebi – između vere i izdaje, svetlosti i tame.
Liturgijske posebnosti ovog dana
Velika sreda donosi i određene promene u bogosluženju. Tada prestaje služenje Pređeosvećene liturgije, kao i čitanje molitve Svetog Jefrema Sirina uz velike poklone, što označava ulazak u još ozbiljniju i tišu fazu pripreme za Vaskrs.
U hramovima se obavlja i Sveta tajna jeleosvećenja – jedan od najvažnijih obreda u pravoslavlju. Tokom ove službe vernici se pomazuju osvećenim uljem, koje simbolizuje isceljenje, kako telesno tako i duhovno, kao i očišćenje od greha.
Šta se dešava kada nam sveštenik na čelu ispiše znak krsta sa uljem? Foto: Vladimir Astapkovich / Sputnik / Profimedia
Post, mir i uzdržanost
Velika sreda se posti na vodi, što znači da se dan provodi u skromnosti, bez mrsne hrane i bez raskoši. Iako su svakodnevne obaveze dozvoljene, naglasak je na miru, povučenosti i izbegavanju svakog oblika slavlja.
U ovom periodu nema muzike, veselja ni okupljanja koja bi remetila duhovni mir. Vernici se trude da ovaj dan provedu u tišini, razmišljanju i pripremi za dane koji slede – Veliki četvrtak, Veliki petak i Vaskrs.
Narodna verovanja i običaji
Pored crkvenih pravila, Veliku sredu prate i brojni narodni običaji. Nekada se verovalo da žene tog dana ne treba da uzimaju iglu i konac, dok su domaćini unapred obezbeđivali sve što je potrebno kako bi naredne dane mogli da posvete prazniku.
U pojedinim krajevima Srbije, poput Negotinske krajine, postojao je običaj branja biljke burijan, za koju se verovalo da ima zaštitnu moć i da štiti od negativnih uticaja. Ova biljka se koristila i u narodnoj medicini.
Foto: Shutterstock
Zanimljivo je i da se u nekim domovima upravo na Veliku sredu započinje farbanje uskršnjih jaja. U porodicama koje su u žalosti, jaja se tradicionalno boje u crno i nazivaju se „kaluđeri“, kao simbol tuge, ali i dostojanstvenog sećanja.
Dan između tuge i nade
Velika sreda ostaje simboličan dan između – između izdaje i vernosti, između tišine i radosti koja tek dolazi. Upravo u toj tišini mnogi pronalaze prostor za lično preispitivanje, smirenje i duhovnu obnovu.
To je trenutak kada se čovek povlači iz svakodnevne užurbanosti i okreće suštinskim vrednostima, pripremajući se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs, koji donosi poruku nade, vere i novog početka.
Stil / Ona
