Ona je proglašena najlepšom glumicom na svetu: U 3. godini je znala čime će se baviti u životu, a tek u 40. je pronašla pravu sebe

Najlepša žena za 2026. prema tradicionalnom izboru magazina People je glumica En Hatavej.

Od svoje uologe u filmu “Dnevnici princeze” iz 2001. godine (u režiji Garija Maršala) i filmova poput “Planine Broukbek” i “Postajanje Džejn”, do blokbastera uključujući “Alisu u zemlji čuda” i “Jadnike”, za koji je osvojila Oskara, Hatavej je postala jedna od najtraženijih glumica u Holivudu.

Samo ove godine očekuje da će biti objavljeno pet filmova u kojima glumi, uključujući i dugo očekivani nastavak “Đavo nosi Pradu 2”, koji stiže u bioskope 1. maja.

Povratak njenoj kultnoj ulozi Endi Saks 20 godina kasnije uz Meril Strip, Emili Blant i Stenlija Tučija “bio je jednostavno prelep. Bilo je radosno”, kaže ona i dodaje. “Ponekad pomislite: ‘Volela bih da mogu da se vratim u taj trenutak znajući ono što sada znam’. Zato je za mene ovo bila prilika da ponovo budem sa istim ljudima, da se vratim u taj svet, ali sa malo više perspektive”.

Zvezda, odrasla u Nju Džerziju, najviše zasluga za to što čvrsto stoji na zemlji duguje “partneru iz snova”, suprugu sa kojim je u braku 13 godina, dizajneru nakita i filmskom producentu Adamu Šulmanu (45), i njihovim sinovima, Džonatanu (10) i Džeku (6).

Otkrila je i kada je shvatila da želi da se bavi glumom: “Kada sam imala 3 godine. Moja mama je glumica i nastupala je u pozorištu Alenberi u produkciji Evite. Glumila je Evu Peron, a tata me je pitao: „Pa šta misliš?“ I očigledno je moj odgovor bio: „Na toj sceni je bilo dece. Trebalo bi da budem jedno od njih”. Sprečavao me je oko 10 godina. Onda sam i sama našla agenta”.

Prisetila se i najteže faze u životu, koja je trajala decenijama. “Mislim da sam imala najdužu neprekinutu nezgodnu fazu u Holivudu. Zapravo, mislim da je moja trajala do kasnih tridesetih. Teško je poverovati. Mislim, imate svoju normalnu nezgodnu fazu kada ste tinejdžer. Jednostavno nisam imala osećaj da se bilo gde mogu uklopiti, znate? Nisam mogla baš da pronađem ravnotežu.

Kada sam bila dete, bilo mi je jako teško da pričam. Tako da sam imala malo stresa i anksioznosti oko same komunikacije”.

A o svojim “bjuti katastrofama” rekla je da su bile višestruke. “Nisam razumela da postoji čitav jezik kada je u pitanju lepota, 10 godina sam tražila da mi se kosa sredi na određeni način, i nikada nije ispalo onako kako sam želela. A onda sam konačno nekome pokazala sliku. Tražila sam teksturu, i mislila sam da želim, recimo, opuštene, meke talase, i trebalo mi je jako dugo da to shvatim. Sada se uvek pojavljujem sa tačno određenim slikama”.