Naime, znala je da će kad se uda, morati da napusti dvorac Grinhagen. Ona i Gero kupili su divnu kuću u najboljem kvartu Hanovera, a njen brat Aleksandar, koji je bio udovac duže od godinu dana, i njegov mali sin Florijan, u tom slučaju, ostali bi sami. Upravo ta okolnost opterećivala je Sibilu. Florijanu je bilo jedva pet godina i bio je osećajno dete, kome je nedostajala majka.
Aleksandar je, zbog prirode svog posla, retko boravio u kući. Mnogo je radio i često odlazio na poslovna putovanja po inostranstvu. Nije bio zabrinut za Florijana, jer je znao da ga ostavlja u sigurnim rukama, u zanimljivom društvu tetke Sibile, koja je bila baš posvećena detetu. Posle majčine smrti princ Florijan je dugo bio miran i povučen. Sibile je znala da njena preminula snaha nije bila naročito nežna majka, jer ju je sve drugo mnogo više interesovalo. Prvih godina života Florijana su čuvale dadilje. Posle nesreće, u kojoj je njena snaha, kneginja Andrea, poginula, Sibila je preuzela brigu o dečaku i uspela je da dopre do njegove usamljene duše, a proteklih meseci toliko su se zbližili da ju je on doživljavao kao majku. Kada bi ona otišla iz kuće, dete bi opet izgubilo oslonac. To je mučilo mladu kneginju, a sve je znao je i njen brat, knez Aleksandar.
Sibile je već u nekoliko navrata upozorila brata na predstojeći problem i on je uvek obećavao da će se pobrinuti za to da pronađe odgovarajuću negovateljicu i vaspitačicu. Međutim, njegove reči bile su samo pusta obećanja, jer Aleksandar u međuvremenu ništa nije preduzeo. Zato je kneginja naumila da ga još jednom, dok zajedno budu doručkovali, na sve to podseti. Ušavši u dvorski hol, potrčala je uza stepenice. Njene odaje bile su u istočnom krilu, gde je živela od detinjstva. Sibile je bila ubeđena da će joj sve ovo nedostajati kad napusti dvorac Grinhagen.
NASTAVAK NA STRANI BROJ 2
