Okrenula se prema njemu i pogledala ga pravo u oči. lako je često bio grub prema njoj, ona nikada nije ponizno spustila glavu ili skrenula pogled. Takvo zadovoljstvo nije htela da mu pruži. Njeno držanje tela je bilo pravilno, a glava sa ponosom izdignuta ka gore.
Kajl Retlif je bio muškarac kasnih tridesetih godina. Bio je visok i lepo građen, a Lejli se činilo da se ispod savršeno skrojenog odela nalazilo mišićavo i snažno telo, kakvo se viđa na stranicama časopisa. Imao je gotovo sve osobine koje krase jednog poželjnog muškarca.
Sve njene koleginice su na pauzi za ručak samo o tome pričale i zavidele joj na njenom radnom mestu. Ona im nikada nije pričala o tome koliko je Kajl Retlif grub i prepotentan muškarac, a bila je ubeđena da joj ne bi ni poverovale. U njihovim očima tron je bilo mesto na kome se on nalazio i ništa nije moglo odatle da ga spusti.
Kosa mu je bila crna i još uvek bez ijedne sede vlasi. Crte lica pravilne, nos malo duži, a usne pune, oko kojih je gotovo uvek titrao jedan ironičan osmeh.
I pored svog, više nego privlačnog izgleda, Lejlu je odbijao svojim nadmenim ponašanjem. Ona se pitala kako neka žena, bez obzira na njegov dobar izgled, može da bude sa njim i da trpi sve njegove hirove. A uopšte joj nije bilo jasno zašto bi se sve njene koleginice rado menjale za njeno radno mesto.
Ne bih bila sa njim ni da mi plate milijardu dolara, pomislila je, a naglas rekla – Odmah ću to otkucati – njene hitre reći su pratile brze noge i ona je za tren nestala iz njegove kancelarije.
