Rosendine note

Rikardo je napustio kancelariju. Za sobom je ostavio dah hladnoće, zbog koga se Rosenda stresla čitavim telom.
Bila je veoma neraspoložena kada se zaputila u svoju kancelariju. Imala je utisak da joj je neko izbrisao iz sećanja sve ono što je doživela sa Rikardom, da je on postao stranac za nju. Nijedan poljubac, nijedan dodir, nijedan osmeh, ništa od toga nije mogla da prizove iz sećanja. Pred očima joj je igralo tek Rikardovo grubo lice distanciranog izraza, i u ušima joj je brujao njegov hladan, pomalo prezrivi glas.
Najgore od svega je bilo to što je Rosendu preplavio osećaj krivice zbog otkrića da je provela previše vremena sa pogrešnim muškarcem, sa onim ko je nije ni voleo, ni poštovao. Osudila je sebe zbog toga što se zavaravala, što je imala pogrešne predstave o kvalitetu svog odnosa sa Rikardom.
Već tada je znala da ne želi da mu se vrati, da ne želi da ponovo bude njegova. Ali, želela je da mu pruži šansu da uvidi da je pogrešio, da nije bio korektan prema njoj. Zato je odlučila da čeka sa njihovim definitivnim raskidom.
Imala je potrebu da nekome poveri svoje misli i svoja osećanja, međutim, Marga Vargas, sa kojom je naumila da obavi razgovor, nije bila pogodna za to. Sa problematičnim mužem i četvoro dece, Margi nije bilo do ćaskanja o promašenim ljubavima, o razočarenjima koja su mogla lako da se prebole, koja nisu menjala ništa u životu.