Srpski vojnik pronašao je bebu na zgarištu i spasio je sigurne smrti: 18 godina mislila je da se zove Mila, a onda je sasznala šok istinu

Bila je 1991. godina. Jugoslavija je ključala, ali Muhamed Bećirović iz Kalesije malo je toga naslućivao. Živeo je mirno i spokojno – otac dve devojčice, suprug voljene Senade, glava srećne i skladne porodice.

U potresnom dokumentarcu “Mila traži Senidu” ispričana je neverovatna ljudska priča o devojčici pronađenoj na zgarištu kuće.

Naime, beba od svega 11 meseci pronađena je u kolevci među pepelom i ruševinama. Spasao ju je srpski vojnik, koji ju je odneo svojoj majci Ruži. Tamo je provela dva meseca, a zatim je predata Centru za socijalni rad. Tada je u njenu sudbinu ušla žena po imenu Desa, pravnica u Centru, koja ju je poverila na brigu Zdravki Elez. Nakon nekoliko meseci, devojčica je odvedena u Beograd.

U glavnom gradu, devojčica je dobila novo ime – Mila. Usvojili su je Živana i Živko Janković, bračni par koji je izgubio dvojicu sinova u saobraćajnoj nesreći.

“Odrasla sam u porodici u kojoj nije bilo važno koliko imaš, već kakav si čovek”, seća se Senida. “Svi su me prihvatili, svi su me voleli. Imala sam sve u životu – ali najviše sam imala ljubav.”

Njena priča posebno je dirljiva jer je postala prva nestala osoba u istoriji Crvenog krsta BiH koja je pronađena živa.

“Bilo je slučajeva kada smo pronalazili delove garderobe nestalih, ali nikada osobu živu, posle šesnaest godina”, rekao je Safet Šahmanović, sekretar Crvenog krsta u Kalesiji.

Do preokreta je došlo 26. decembra, kada je Muhamed Bećirović došao da popuni upitnik za traženje supruge. Tada se slučaj ponovo otvorio i pokrenula se istraga koja je otkrila istinu o njegovoj ćerki.

Senida je od detinjstva znala da je usvojena. Godine 2006. odlučila je da sazna ko su njeni biološki roditelji.

“Moj život u Beogradu bio je divan”, priča. “Putovala sam, imala sve što sam poželela. Nikada nisam gledala ljude kroz nacionalnost. Bitno mi je samo da je neko čovek, da ima srce.”

Tragajući za istinom, otkrila je da se rodila kao Senida Bećirović, i da ju je, nakon napada na njihovo selo, spasao vojnik Milenko Vidaković. On ju je odneo svojoj majci u Šekoviće, a nakon njegove smrti, dete je završilo u centru za socijalni rad.

Porodica Janković iz Beograda pružila joj je topli dom i bezuslovnu ljubav. Ipak, kada je ušla u tinejdžerske godine, sve se promenilo.

“Bili su već u poznim godinama, nisu se snašli”, objašnjavaju radnici Centra za socijalni rad. “Doveli su je i rekli da ne znaju šta će dalje. Dete je upućeno u dom.”

Tada je počela potraga koja je trajala više od dve godine. Ispostavilo se da je Senidina tetka još 1993. bila blizu rešenja, kada je u novinama videla apel o bebi iz Bosne i kontaktirala porodicu Janković. Oni su, međutim, tvrdili da to nije dete koje ona traži.

Nakon 17 godina, devojčica poznata kao Mila ponovo je postala Senida.

“Nema tu neke velike razlike”, rekla je uz osmeh. “Samo mi je čudno kad me prozovu Bećirović – pa se na trenutak zbunim, kao da to nije moje ime.”

Danas Senida živi u Sarajevu, kod tetke. U kontaktu je sa ocem Muhamedom, a i dalje traga za majkom Senadom i sestrom Sandrom. Njena priča, ispričana kroz dokumentarac, postala je simbol nade da se i posle najtežih ratnih godina – izgubljeni mogu pronaći.