U današnjem članku govorimo o svetitelju Longinu Sotniku, čoveku koji je stajao podno Hristovog krsta i čije ime do danas nosi duboko poštovanje u hrišćanskoj tradiciji. Njegova priča nosi snažnu poruku o veri, hrabrosti i odanosti, ali i o težini žrtve koju jedan čovek može podneti u ime istine.
Prema predanju, Longin je bio rimski vojnik prisutan pri raspeću Hristovom. Njegove reči „Ovo zaista beše Sin Božiji“ zabeležene su u Jevanđelju po Mateju i od tada se često citiraju kao potvrda vere koja je proizašla iz neposrednog svedočenja. Njegovo koplje, poznato kao „Longinovo koplje“, bilo je instrument kroz koji su se ispunile Hristove muke, a taj trenutak zauvek je promenio njegov život.
Nakon događaja na Golgoti, Longin se zajedno sa nekolicinom vojnika odlučio da prihvati hrišćanstvo. Svedočili su čudima koja su nadmašivala ljudsku moć i shvatili da je ono što su videli znak nečeg božanskog. Od tog trenutka njegova životna staza bila je ispunjena iskušenjima, ali i neuništivom verom.
Jevrejski vođe, želeći da zataškaju Vaskrsenje, širili su lažne priče da se ono nikada nije dogodilo. Longin je, međutim, ostao nepokolebljiv. Zbog svoje uverenosti i svedočanstva postao je meta progona, a naređeno mu je ubistvo. On je tada napustio vojnu službu i povukao se u Jerusalim, nastavljajući da propoveda hrišćanstvo gde god bi se pojavio. Njegova posvećenost nije prošla nezapaženo – mnogi su ga slušali i prihvatali veru koju je propovedao.
Na kraju, vratio se na svoje porodično imanje, ali ni tamo nije našao mir. Jevrejski sveštenici, zajedno sa Pilatom, poslali su vojsku da ga pronađe. Kada su vojnici stigli, nisu ni slutili da sede za stolom sa čovekom koga traže. Longin ih je dočekao kao pravi hrišćanin – gostoljubivo, nudeći im hranu i prenoćište. Tek kada im se otkrio, shvatili su pred kim se nalaze.
U znak zahvalnosti za njegovo dobročinstvo, nisu želeli da izvrše zadatak. Ipak, Longin je znao da bi njihovo odbijanje moglo doneti strašne posledice, pa je odlučio da se sam preda. Njegova smrt postala je svedočanstvo vere: glava mu je odnesena u Jerusalim kao dokaz, dok je telo, po njegovoj želji, sahranjeno u miru.
Sećanje na ovog mučenika duboko je ukorenjeno u crkvenom kalendaru. Dan njegovog praznika ima posebno značenje – vernici se okupljaju u hramovima, pale sveće i mole se za zdravlje i blagostanje svih ljudi. Poseban običaj je da se na povratku iz crkve pomogne prvoj osobi koju sretnete. Veruje se da će svetitelj tada uslišiti molitve i doneti zdravlje i prosperitet.
Priča o Longinu nije samo deo hagiografije, već i snažna pouka o tome šta znači ostati dosledan istini i veri. Njegovo ponašanje, čak i pred licem smrti, pokazuje da ljubav prema Bogu i bližnjem može biti jača od svakog straha. Njegova hrabrost i odlučnost i danas podsećaju vernike da vera živi samo kada je praćena delima, a ne rečima.
U savremenom svetu, kada ljudi svakodnevno suočavaju sa izazovima i nepravdama, sećanje na Longina Sotnika nosi posebnu poruku: čovek može ostati čvrst i nepokolebljiv čak i kada ga okružuju laži i nepravde. Njegov život pokazuje da se verom i dobrim delima može pobediti i smrtna presuda.
Zato ovaj praznik nije samo prilika da se okupe u hramovima, već i da se setimo da svako od nas može pomoći drugima, baš kao što je Longin pomagao vojnicima koji su došli po njegovu glavu. U tim malim gestovima krije se ono najvažnije – ljubav koja ne traži ništa zauzvrat.
Na kraju, sećanje na mučenika Longina Sotnika ostaje večna inspiracija. Njegova priča ne prestaje da govori, jer svaka generacija može pronaći u njoj poruku o veri, hrabrosti i odanosti. Iako je živeo pre mnogo vekova, njegov primer ostaje svetionik nade i istinske hrabrosti.
