Naslednica Kenedijevih, Tatjana Šlosberg ima samo 35 godina i čitav život je provela u senci prezimena koje Amerika nikada nije prestala da mitologizuje. A sada je novinarka i autorka koja piše o zaštiti životne sredine otkrila da boluje od terminalne leukemije. Svoju priču objavila je u eseju “Bitka sa mojom krvlju” u magazinu Njujorker u kojoj je indrirektno optužila svoju lozu za ono što joj se dešava.
Tatjani je akutna mijeloidna leukemija dijagnostikovana pre dve godine, ubrzo nakon što je rodila svoje drugo dete. Retka mutacija nazvana Inverzija 3 označila je početak borbe koju ne može da pobedi ničim osim golom hrabrošću.
Foto: Sonia Moskowitz / Zuma Press / Profimedia
Njen tekst je sirov, direktan i oslobođen svake potrebe da tragediju umota u metaforu.
Seća se prvog šoka, lekara, medicinskih sestara, trenutka kad joj je sestra donirala matične ćelije i humora njenog brata koji je pitao svakog lekara da li je možda bolje to što je samo polovično podudaranje. Najdublje piše o suprugu, čoveku koji je nosio sve dok je ona prolazila kroz remisije i padove.
– On je savršen i osećam se prevareno i tužno što ne mogu da nastavim život sa ovim dragim, duhovitim i zgodnim genijem kog sam uspela da pronađem, zapisala je.
Tatjana se nije ustručavala ni da progovori o svom rođaku, Robertu F. Kenediju mlađem, koji je tokom njenog lečenja postavljan na mesto ministra zdravlja u administraciji Donalda Trampa.
– Gledala sam iz bolničkog kreveta kako je Babi, uprkos logici i zdravom razumu, potvrđen za tu poziciju iako nikada nije radio u medicini, javnom zdravlju ili vladi, piše.
Foto: Sonia Moskowitz / Zuma Press / Profimedia
U tekstu jasno navodi kako njegove odluke već utiču na pacijentkinje obolele od raka, na žene koje prolaze kroz komplikacije posle porođaja i na lekove koji su njoj spasavali život. Podseća da je misoprostol, koji joj je zaustavio postporođajno krvarenje, sada pod revizijom Uprave za hranu i lekove na inicijativu njenog rođaka.
Svoju bolest Tatjana smešta u širi kontekst istorije tragičnih događaja koji prate Kenedijeve. Smrt njenog dede, predsednika Džona F. Kenedija. Smrt ujaka Džona Kenedija mlađeg u avionskoj nesreći 1999. godine. Smrt bake Žakline, koja je takođe preminula od raka 1994. godine.
– Ceo život sam se trudila da budem dobra i da ne uznemiravam svoju majku. A sada sam dodala još jednu tragediju u njen život i ne mogu ništa da uradim da to zaustavim, piše.
Ipak, završava tekst u pozitivnom maniri bacajući svetlo na male trenutke koji je čekaju sa svojom decom, u vremenu koje joj je preostalo.
Foto: Sonia Moskowitz / Zuma Press / Profimedia
– Uglavnom, sada pokušavam da živim i da budem sa njima. Uspomene dolaze i odlaze i ponekad zavaravam sebe da ću ih zauvek pamtiti. Naravno, neću. Ali dok ne znam šta sledi, nastaviću da pokušavam, zapisala je.
Njen esej dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je njen brat Džek Šlosberg objavio kandidaturu za Kongres u Njujorku, još jedno novo poglavlje u priči koja kod Kenedijevih nikada ne prestaje, ma koliko tragedija pokušavala da bude jača od njih.
Stil / Ona
