Najbogatiji čovek na svetu seo je na večeru u svom zamku, kada je zazvonio telefon na njegovom privatnom broju, navedenom u međunarodnom „Ko je ko“. Legendarni milijarder Džon Pol Geti III podigao je slušalicu i tako započeo briljantnu intervjuersku karijeru nepokolebljivog zagrebačkog novinara Konstantina Majlsa.
Šarm njegovih razgovora zasniva se na suptilnom cinizmu, na „umetnosti minimiziranja“, karakterističnom anglofonom duhu, tako prikladnom uredničkoj atmosferi. Karijeru je započeo u vladinoj komisiji za štampu, gde se sasvim slučajno zaposlio – takve su bile posleratne okolnosti, same okolnosti su upravljale sudbinama.Ali već 1946. godine postao je novinar u jednoj zagrebačkoj radio stanici.
Foto: Printscreen Youtube
Impozantna karijera
Studirao je pravo u Zagrebu, bio je učesnik antifašističkog rata i ratni dopisnik. Nakon rata bio je urednik na Radio Zagrebu (1946) i u Izdavačkom preduzeću Epoha (od 1950), potom saradnik VUS-a (od 1953) te urednik u nedeljniku Globus (od 1959) i mesečniku Izbor (od 1964). U Globusu, VUS-u, Studiju i Startu objavio je veliki broj intervjua sa vodećim ljudima politike, nauke i kulture u svetu. Pisao je i reportaže iz svetskih metropola. Preveo je 35 knjiga, uglavnom iz oblasti publicistike.
– Od glumaca sam intervjuisao Sofiju Loren, Fej Danavej, Ričarda Bartona, Marčela Mastrojanija, i Alberta Sordija, koji je svirao u vojnom limenom orkestru u Splitu tokom rata…
Često sam laskao glumcima: rekao sam Katrin Denev da izgleda veoma inteligentno. Pitao sam Sordija ko je smislio čuvenu geg iz Felinijevog filma „ Viteloni“ – on ju je smislio, naravno… Od intervjua sa glumcima, mislim da je onaj sa Piterom O’Tulom bio najbolji, veoma neobičan, potpuno lud…
Foto: Profimedia
Njegov najpoznatiji intervju je, svakako, onaj sa Džon Lenonom i Joko Ono.
Intervjuisao sam olimpijske pobednike, bojim se da se ne sećam njihovih imena.
– Imao sam dva intervjua sa njim. Prvi, kada sam preko nekih kolega novinara u Londonu saznao da su Lenon i njegova žena otišli u Amsterdam. Hteo sam samo da kupim Barberi kaput, ali sam onda potrošio novac na avion i otišla u Holandiju. Našao sam Lenona u hotelu, preko njegovog predstavnika za štampu, koji mi je dozvolio da ostanem deset minuta i da pričam o akciji spavanja u krevetu koju su Džon Lenon i Joko Ono protestovali za svetski mir… Ali ostao sam tri sata. Nekako sam uspeo da uhvatim veoma dobre vibracije sa njim, bio je veoma pametan, i zapravo veoma zgodan muškarac. Kada sam mu rekla da je panteista, nije nimalo oklevao da pita šta je to. Joko Ono se izležavala u spavaćici, a on je bio u pidžami, razgovarali smo, a predstavnik za štampu mi je stalno namigivao da izađem…
Onda ga je Lenon izbacio iz sobe. Međutim, pošlo mu je i drugi put za rukom da intervjuiše legendarnog muzičara.
– Bitlsi su se upravo raspali, a Lenon je kupio kuću u Epsonu. Bilo je to prelepo okruženje, a unutra je bio beli klavir – Lenon ga je svirao jednim prstom i pevao mi. Hteo sam da odem kod njega u Njujork na treći intervju, ali je poginuo.
Prvi intervju mu se dopao, rekao je da je jedan od najboljih koje je ikada dao novinama – otkrio je svojevremno u intvjuu za Studio, a preneo ga je Yugopapir.
Foto: Printsreen Youtube
Tragedija Konstantinove porodice
Emisija „ Dosje Jarak “ na Voju – „ Pljačka veka “ – vraća nas u devedesete godine prošlog veka i najveću pljačku kulturnog blaga u Hrvatskoj. Godinama je Aleksandar Majls iz Metropolitanske i Nacionalne i univerzitetske biblioteke odnosio najvrednije knjige i retkosti, a u novoj epizodi autori serije, Andrija Jarak i Dario Todorović , i istraživačka novinarka Karla Vidović, sklapaju mozaik njegove operacije, otkrivajući snimke sa suđenja i sagovornike koji prvi put javno govore o slučaju.
Mladić koji je ušao u istoriju kao mozak pljačke veka, nekoliko godina je, praktično neometan, iznosio najvrednije naslove iz današnjeg NSK-a, koristeći svoje znanje, kontakte i mrežu saradnika. Procene štete kreću se od nekoliko miliona do stotina miliona tadašnjih dinara, a mnoge od ukradenih knjiga do danas nisu vraćene.
Njegova priča godinama fascinira javnost – bio je ekscentričan, opsednut religioznom literaturom i okultnim temama, oko njega su se isplele teorije o „zaštitama tajnih službi“, a svedoci ga opisuju kao izuzetno inteligentnog – genija. Aleksandar je bio upravi sin Konstantina Milesa, briljantnog hrvatskog novinara, koga javnost pamti po svojim čuvenim delima.
Sin mu postao pljačkaš čija priča je obišla celu planetu
U „ Dosijeu Jarak “, Milesov tadašnji kolega, poznati novinar Mladen Pleše, seća se trenutka kada su saznali da je Aleksandar bio organizator velike pljačke:
„Rekao mi je da mu je sin u nevolji. Da nije ništa ozbiljno. Međutim, da je uhapšen.“ Ali nakon konferencije za novinare, seća se Pleše, postalo je jasno da je Aleksandar u velikoj nevolji:
Foto: Printscreen Youtube
„Bio je potpuno šokiran. Nije imao pojma da to ima takve razmere.“
Iza priče o „pljački veka“ krije se porodična tragedija. Starija sestra Aleksandra, Maja, koja je, ironično, kao novinarka pisala o kriminalističkoj rubrici – istoj onoj u kojoj se našao njen brat – izvršila je samoubistvo, što je ostavilo dubok trag na celu porodicu.
Konstantinova kćerka Maja M. (1949–85), istaknuta predstavnica hrvatskog istraživačkog novinarstva, objavila je mnogobrojne članke, intervjue i feljtone o sudsko-policijskim slučajevima.
Kasnije, nakon nekoliko pokušaja, i Aleksandar je sebi oduzeo život. Naime, njegovi boravak u zatvoru obeležavaju njegovi pokušaji samoubojstva i jedan pokušaj bijega godine 1994, kada je jednog policajca na ulici uzeo kao taoca. U svom naumu uspio je 1995, kada je počinio samoubojstvo popivši veliku količinu tableta. Novac koji ja zaradio prodajom knjiga nikada nije pronađen.
Roditelji, Katja i Konstantin Miles, izgubili su oboje dece, što je najveća moguća tragedija za roditelje. Konstantin je doživeo hapšenje sinovlja, ali ne i njegovu smrt, dok su Aleksandrova priča i sudbina ukradenih knjiga i danas predmet stručnih analiza, novinarskih tekstova i dokumentarnih filmova.
Stil / Yugopapir / Net.hr / Wikipedia
