Ova jutarnja navika podiže holesterol i treba je se što pre rešiti: Tvrde nutricionisti

Možda vam se čini da ne radite ništa što bi moglo da ugrozi vaše zdravlje, ali postoji jedna naizgled bezazlena navika koja može imati postepen, ali ozbiljan negativan uticaj na organizam. Reč je o preskakanju doručka.

Preskakanje doručka može poremetiti cirkadijalni ritam – unutrašnji biološki sat koji reguliše brojne procese u telu. Kada je taj ritam narušen, dolazi do promena u radu gena i enzima koji utiču na nivo holesterola, objašnjava Mišel Rutenštajn, registrovana dijetetičarka i kardiolog.

“Bez jutarnjeg obroka, enzim jetre HMG-CoA reduktaza, koji kontroliše brzinu proizvodnje holesterola, postaje aktivniji i proizvodi više LDL i ukupnog holesterola”, navodi ona.

S druge strane, doručak može pomoći u sprečavanju naglih skokova holesterola koji se često javljaju nakon buđenja.

“Sinteza holesterola prirodno dostiže vrhunac u ranim jutarnjim satima, ali doručak obezbeđuje hranljive materije koje ublažavaju taj proces”, ističe Rutenštajn.

Ako tokom dana posežete za hranom bogatom ugljenim hidratima ili mastima bez mnogo razmišljanja, razlog može biti upravo preskakanje doručka.

“Izostavljanje jutarnjeg obroka može pokrenuti metaboličke promene koje povećavaju proizvodnju holesterola, ali i dovesti do prejedanja u kasnijim satima”, kaže kardiolog Rendi Gould.

Prema njegovim rečima, to je delimično posledica promena hormona koji regulišu apetit.

“Produženi jutarnji post utiče na nivoe leptina i grelina, povećava osećaj gladi i doprinosi insulinskoj rezistenciji. Ta kombinacija otežava telu da ukloni holesterol iz krvi, što dodatno povećava nivo LDL holesterola”, dodaje Rutenštajn.

Stručnjaci upozoravaju da telo, ukoliko ne dobije potrebne hranljive materije ujutru, može osećati glad tokom čitavog dana.

Iako su istraživanja o tome da li preskakanje doručka dovodi do većeg ukupnog kalorijskog unosa podeljena, jedno je jasno – studije dosledno pokazuju viši nivo holesterola kod osoba koje redovno preskaču doručak.

Odlaganje prvog obroka u danu može negativno uticati na kvalitet ishrane u celini.

“Preskakanje doručka često dovodi do konzumiranja većih, ali nutritivno siromašnijih obroka kasnije tokom dana”, kaže Rutenštajn.

Takvi obroci često sadrže više zasićenih masti i rafinisanih ugljenih hidrata, koji direktno doprinose povećanju LDL čestica i smanjuju zaštitno dejstvo HDL holesterola.

Studija objavljena na platformi ScienceDirect pokazala je da deca koja preskaču doručak tokom dana unose više masti i natrijuma u poređenju sa decom koja doručkuju. To je važno jer prekomeran unos zasićenih masti i soli može ozbiljno ugroziti zdravlje srca. Takođe, preskakanje doručka otežava unos integralnih žitarica – važnog izvora vlakana, minerala i kvalitetnih ugljenih hidrata.

Još jedno istraživanje, takođe objavljeno na ScienceDirect-u, pokazalo je da odrasli Australijanci koji su jeli obilan doručak tokom dana unose više vlakana, vitamina i minerala. Osim toga, konzumirali su manje dodatog šećera, zasićenih masti i alkohola – faktora koji mogu negativno uticati na zdravlje srca.

Rutenštajn savetuje da se ujutru ograniči korišćenje telefona i drugih uređaja. Iako to možda ne deluje direktno povezano sa zdravljem srca, čitanje vesti i proveravanje obaveštenja može povećati stres i započeti dan negativnim tonom.

„Provođenje 10 do 30 minuta bez ekrana na početku dana smanjuje stres, poboljšava raspoloženje, pomaže vam da preuzmete kontrolu nad danom i stavite zdravlje na prvo mesto“, ističe ona.

Ono što jedete ujutru ima veliki značaj za zdravlje srca. Stručnjaci preporučuju obroke bogate vlaknima, sa malo dodatog šećera i zasićenih masti.

„Započnite dan uravnoteženim doručkom – ovsenom kašom, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima i svežim voćem. To pomaže stabilizaciji energije i sprečava nagle skokove holesterola koje izazivaju zaslađene žitarice i napici“, savetuje Gould.

“Kratka fizička aktivnost – bilo da je reč o brzoj šetnji, istezanju ili laganom treningu snage – poboljšava cirkulaciju i pomaže u održavanju zdravog nivoa holesterola”, navodi stručnjak.

Fizička aktivnost se često preporučuje kao prvi korak u kontroli povišenog holesterola, zato započnite dan šetnjom, odlaskom u teretanu ili jednostavnim razgibavanjem.

Ishrana i vežbanje nisu jedini faktori koji utiču na zdravlje srca – stres ima značajnu ulogu.

“Stres podstiče lučenje kortizola, hormona koji može povećati proizvodnju holesterola i dovesti do nezdravih navika, poput prejedanja”, upozorava Gould.

Ranije je UNIAN izveštavao i o tome da li je bezbedno jesti jaja svakog dana. Istaknuto je da umerena konzumacija jaja može biti korisna za zdravlje, jer iako sadrže holesterol iz ishrane, to ne znači nužno i povećanje holesterola u krvi. Savremene studije ne pokazuju jasnu vezu između redovnog unosa jaja i povećanog rizika od srčanih oboljenja, navode naučnici.