Sadam Husein je oženio sestru, pa je onda prevario: Svakog ko bi mu iz porodice prigovorio – ubio bi ga, a onda se desilo nezamislivo

Prošlo je tačno 19 godina kada je tog hladnog 30. decembra 2006. godine u Bagdadu u 6:10 ujutru ubijen Sadam Husein.

U “rupu za pacove”, kako su sklonište kasnije zvali, Amerikanci su hteli da bace granatu, ali Husein je odlučio da se preda. Nekadašnji gospodar života i smrti izgledao je kao skitnica, zarastao u bradu, prepun buva i slomljenog pogleda.

Tokom suđenja, određena mu je smrtna kazna vešanjem.

Kada je sudija pročitao presudu, Sadam je uzviknuo: “Alah je najveći!” i “Živeo Irak. Živeo irački narod!” Najviši irački apelacioni sud je, 26. decembra 2006. godine, potvrdio presudu i kaznu Sadamu. Sud je izjavio da presuda mora biti izvršena u roku od 30 dana.

U dva meseca, koliko je čekao izvršenje presude, njegovu ćeliju u Bagdadu čuvali su američki vojnici. Neočekivano, prema čoveku kojeg su prvo mrzili za to vreme počeli su gajiti gotovo prijateljska osećanja.

Vic, kako su ga nazivali (akronim od “Very Important Criminal”), u svojim poslednjim danima pisao je poeziju i brinuo o maloj bašti koju je posadio ispred ćelije. U noćnim satima, slušao bi radio i pušio cigaru. Katkad su mu se u tim aktivnostima, uz malenu električnu grejalicu, znali pridružiti i njegovi čuvari.

Poslednje reči su mu bile stihovi iz Kurana koje nije uspeo da izgovori do kraja: “Potvrđujem da nema drugog Boga sem Alaha, a Muhamed…”.

Sadam Husein je tokom čitavog života iskreno voleo jednu ženu – svoju suprugu, koja je ujedno bila i njegova sestra. Sajida je bila ćerka njegovog ujaka, a sa Sadamom je prošla kroz siromaštvo, izgnanstvo i ostala da živi i diše za Sadama posle njegovog hapšenja.

Sadama Huseina je usvojio i vaspitao ujak, majčin brat, nakon što je Sadamu otac umro čim se dečak rodio.

Njegov ujak je imao petoro dece, od kojih je najstarija bila Sajida. Njeno ime na arapskom je značilo “ona koja obožava Alaha.” Devojčica je bila oko četiri godine starija od svog rođaka. Činjenica je da je Sadamov pravi datum rođenja ostao tajna jer po arapskom zakonu nije dozvoljeno da muškarac oženi stariju ženu.

Sajida i Sadam su bili vereni od njegove pete godine – brakovi između prvih rođaka su uobičajeni širom islamskog sveta. Po završetku škole Sajida je postala učiteljica i neko vreme radila u struci. Kada je njen verenik imao dvadeset jednu godinu i krio se u Egiptu nakon neuspešnog pokušaja ubistva jednog od iračkih političara, devojka je odletela kod njega u Kairo. Ispunila je očevo obećanje i postala mu žena. Sadam ju je uvek cenio zbog toga.

Par se vratio u Irak, a Husein je počeo postepeno da se uzdiže do velikih visina. Sajida je svom mužu rodila dva sina, što je posebno važno u arapskoj kulturi – zahvaljujući tome, Sadam je ispunio svoju mušku dužnost. Tada je par imao i nekoliko ćerki, ali je političareva supruga odbila da ostane kod kuće sa njima. Umesto toga, vratila se svojoj profesiji i postala direktorka škole u ​​Bagdadu.

Nakon što je njen muž postao vođa, razvila je ukus za lep život. Sadam ju je obilovao dijamantima, dizajnerskom odećom i skupim automobilima. A u jednoj od rezidencija je svojim rukama zasadio grm belih ruža. Dao im je ime po svojoj voljenoj i kasnije ih je veoma negovao.

Međutim, prva dama zemlje gotovo da se nije pojavljivala pred video-kamerama i bila je u senci svog muža, poput prave arapske majke, čuvara doma. Ali krajem 1980-ih, Husein se zaljubio u ženu šefa jedne od iračkih avio-kompanija, naredio joj da se razvede i uzeo je u svoju kuću kao drugu ženu.

U Iraku su počele da kruže glasine o porodičnim problemima lidera nacije. A kada je diktatorov prvorođeni Udaj Husein nožem napao telohranitelja koji je upoznao njegovog oca sa njegovom novom ženom, počeli su da pričaju o tome sasvim otvoreno. Još više glasina pojavilo se kada se Sajidin brat i Huseinov rođak srušio u helikopteru. Od tada je predsednik počeo da se često pojavljuje u javnosti sa svojom prvom suprugom da pokaže građanima, da je sa njegovom porodicom sve uredu.

Tokom Prvog zalivskog rata Sadam je svoju voljenu poslao u Švajcarsku da, ne daj Bože, slučajno ne padne pod raketnu ili artiljerijsku vatru. Tokom druge američke invazije na Irak, prva dama je otputovala u jednu od zemalja Bliskog istoka. Iako su Iračani optužili nju i njenu ćerku Raghad da finansijski podržavaju pobunjenike protiv nove vlade, žena je našla politički azil u Kataru.

Angažovala je gomilu kvalifikovanih zapadnih advokata za svog muža, ali nije mogla da ga zaštiti od smrtne kazne. Od tada živi tiho i mirno u susednoj državi pod zaštitom katarske vladajuće porodice.