“Hranila sam se zdravo, bila aktivna fizički, a onda mi je u 36. godini otkriven rak: Moj doktor je prevideo 1 simptom misleći da su hemoroidi”

Kada je Laura Benke u 41. godini krenula na transfer embriona, bila je istovremeno uzbuđena i prestravljena. Već je prošla kroz četiri runde vantelesne oplodnje (VTO) i imala je samo jedan zdrav embrion.

“Bilo je krvi na toalet papiru i u šolji”, priseća se Laura. Nije imala bolove niti promene u radu creva. Iako je bila uznemirena, fokus na predstojeći transfer bio je jači: “Nisam želela da zastanem i istražujem šta se dešava. Bila sam zaslepljena.”

Sve je pripisala stresu zbog VTO procesa. “Svi delovi mog života bili su pod naporom, zbog čega sam mislila da sam prosto nešto iziritirala.“ Transfer je bio uspešan, krvarenje je prestalo, a ona je ubrzo zatrudnela. “Bila sam toliko srećna što sam trudna da više nisam razmišljala o krvi. Rekla sam sebi da su to samo hemoroidi.”

Međutim, krvarenje joj se kasnije vratilo. “Čitala sam sve o trudnoći, a upravo u drugom trimestru upozoravaju na pojavu hemoroida. Rekla sam sebi: “Smiri se, to su samo hemoroidi”. Spomenula je krvarenje svom ginekologu, koji se složio sa njom bez mnogo pitanja.

U decembru 2021. godine, Laura je rodila zdravu devojčicu Mari. Krvarenje je prestalo, ali se ubrzo nakon porođaja vratilo. Ginekolog joj je preporučio operaciju spoljašnjeg hemoroida, koju je ona odlagala. Šest meseci kasnije, lekar opšte prakse ju je uputio hirurgu.

Hirurg je skoro momentalno shvatio da nije reč o hemoroidima. “Ispostavilo se da kod hemoroida krv ide u kapljicama, a ja sam imala krvavu sluz.” Kolonoskopija u julu 2022. otkrila je masu na spoju rektuma i debelog creva. Biopsija je potvrdila strašne vesti: rak debelog creva u stadijumu 3b. Rak je probio zid rektuma i zahvatio obližnje limfne čvorove, ali srećom nije metastazirao na druge organe, piše “Tudej”.

Laura se pitala kako je rak promakao lekarima pored tolikih analiza krvi tokom VTO i trudnoće. Međutim, rutinske analize često ne otkrivaju ovaj tip raka u ranoj fazi. “Gajila sam ljudsko biće tik pored mesta gde sam imala rak… Neverovatno je da sam bila toliko bolesna, a da se nisam tako osećala.” Trudnoća je prikrila i druge simptome: umor je pripisala novorođenčetu, a gubitak težine postporođajnom periodu.

Lečenje je počelo odmah: pet nedelja svakodnevnog zračenja, a zatim pet ciklusa hemoterapije tokom 15 nedelja. Zračenje ju je uvelo u prevremenu menopauzu sa 42 godine. U februaru 2023. godine usledila je teška operacija uklanjanja dela rektuma i debelog creva, nakon čega joj je ugrađena privremena ileostoma.

“Imala sam kesu sedam nedelja, a onda je usledila operacija vraćanja funkcije creva”, kaže Laura. To je bio najteži deo: “Ćerka i ja smo u isto vreme obe nosile pelene. Ništa me nije moglo pripremiti na potpuni gubitak kontrole nad crevima nakon operacije.”

Skoro tri godine kasnije, Laura je u remisiji. Poslednji snimci iz avgusta 2025. pokazuju da nema tragova bolesti. Danas njen život zavisi od stroge ishrane sa mnogo vlakana i terapije karličnog dna.

S obzirom na to da je kolorektalni rak u naglom porastu među mlađima od 45 godina, Laura danas glasno zagovara rano otkrivanje. “Kad god krvarite tamo gde ne biste trebali, to je nešto što lekar mora da zna”, poručuje ona. “Nikada nisam mislila da ću toliko pričati o stolici, ali tu smo gde smo, i neću prestati da govorim o tome.”