Čarobni poljubac

Darla Hejs, ležala je gotovo nepomično u svom krevetu, u svojoj kući za razmišljanje.
Kuća se nalazila među brdima, u okolini njenog rodnog grada Venture u Kalifomiji, i predstavljala je mesto gde je ona odlazila da obnovi svoje fizičke i psihičke potencijale, dobije inspiraciju i prikupi snagu za dalji rad.
Ventura se nalazila na priličnoj udaljenosti od San Franciska, ali s obzirom da se Darla bavila poslom modnog dizajnera, njoj to nije smetalo.
Ona je svoje najbolje kreaci- je ostvarivala baš ovde. Na far- mi okruženoj brdima, u raju na kome bi joj, kako bi ona govori- la, pozavideli i najveći vemici.
Ali, sada se Darla nije osećala nimalo dobro. Upravo je završi- la svoju modnu reviju za jesen i zimu, u čuvenom hotelu „Hilton” u San Francisku. I, bez obzira na činjenicu što je ona lično bila za-
dovoljna i što su kritike bile više nego dobre, ona nije bila srećna. Osećala je, negde u dubini svog bića, kako joj nešto nedostaje, i kako to što joj nedostaje, ona ne može da uhvati u vremenu, da joj se jednostavno ne da.
Njena majka Džordžina, prekinula je njena razmišljanja nate-ravši je da siđe u prostranu kuhinju na domčak.
Sve si mršavija – kazala je – i sve prozirnija. Bojim se, istopi-ćeš se.
Ako misliš da sam još uvek mala devojčica, i da me možeš uplašiti bajkom o istopljenoj princezi, onda se varaš, mama -nasmejala se Darla – To vreme je davno prošlo.
Nažalost – uzdahnula je Džordžina. – To je bio za našu porodicu najlepši period: ja sam slikala, tata je dobijao najveće parnice, i svi smo bili zajedno!