Blejk je vozio polako ne razmišljajući ni o čemu posebnom. Nije se osećao usamljenim u svom novom domu. Naprotiv. Reč dom mu se veoma dopala. Na usnama mu je zati- trao osmeh. Za vreme zajedničkog života sa Šivon, tokom kojeg su promenili nekoliko stanova, nikada nije imao taj osećaj niti sve ono što je ta reč podrazumevala. Jedini dom koji je ikada doživeo kao svoj, bila je roditeljska kuća u Matloku. On i Šivon živeli su zajedno pet godina pre nego što je otišao. Ova kuća prema vinogradima sa niskom drvenom ogradom i lepim vrtom postala je njegovo utočište. Pored toga što mu je odgovarala, kuča se nalazila blizu Notingema gde je nameravao da započne posao. Blejk je želeo da se potpuno odvoji od Česterfilda, jer je Šivon tamo živela i radila. Njihov raskid prošao je dosta mimo, mada u početku Šivon nije pristajala na njega. Kasnije je popustila, jer je shvatila da ga više ne može zadržati. Blejk se još u Cesterfildu emotivno i fizički udaljio od nje. Kada je spakovao stvari i izašao iz kuće Šivon mu je plačnim glasom zatražila da ostanu prijatelji. Blejk nije imao ništa protiv jer ako joj je zbog toga bilo lakše, zašto da ne? Samo je želeo da što pre ode od nje, mimo i bez još jedne svađe. Šivon nije bila loša osoba i zbog mnogo čega ju je žalio. Kada ju je upoznao radila je kao profe- sorka u srednjoj školi, nije imala roditelje i delovala je dosta mimo i krotko. Kasnije se ispostavilo da je život sa Šivon vremenom postao dosadan, nemaštovit i da je ona od onih žena koje su u stanju da ubiju svaku radost svojim pesimizmom, strahovima i bolesnom vezanošću za osobu pored koje su. Pored nje osećao je kako je načinio veliku grešku i zbog toga se osećao potištenim. Šivon nije želela dete zato što je često govorila kako bi bila loša majka, jer nije bila sposobna da se stara o nekom dmgom, a pogotovo ne o detetu, a njega je to dovodilo do ludila.
