Velika Gospojina, poznata i kao Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najsvetijih dana u pravoslavnom kalendaru i u narodu zauzima posebno mesto. To je dan kada se, prema predanju, Bogorodica preselila iz ovozemaljskog života u večni, ostavljajući vernicima primer smirenja, vere i nade u spasenje.

Slavi se 28. avgusta po novom kalendaru, odnosno 15. avgusta po starom, i oduvek je bio praznik koji okuplja porodice i zajednice, povezuje vernike i donosi osećaj posebnog blagoslova.

Uoči praznika traje Gospojinski post, koji traje četrnaest dana i važi za jedan od strožih u godini. Vernici se u tom periodu odriču mrsne hrane, a mnogi pokušavaju da pročiste i misli i dušu kroz molitvu i dobra dela. Oni koji su postili, na sam dan praznika odlaze u crkvu gde se, prema običaju, mnogi i pričešćuju. Smatra se da je upravo pričešće najuzvišeniji način da se obeleži ovaj veliki dan, jer simbolizuje sjedinjenje sa verom i približavanje čistoti koju je imala Bogorodica.

• Sam praznik uvek je bio povod za porodična okupljanja. Nakon liturgije u hramovima, domaćini priređuju trpeze koje, zavisno od dana, mogu biti posne ili mrsne, ali su uvek svečane i bogate. Trpeza tog dana nije samo znak počasti prema gostima već i način da se pokaže zahvalnost i gostoljubivost. Narod veruje da će svaka kuća koja na Veliku Gospojinu ugosti rodbinu i prijatelje biti ispunjena blagoslovom Presvete Bogorodice tokom cele godine.

Mnoge porodice tog dana odlaze u manastire i crkve posvećene Bogorodici, jer postoji verovanje da su molitve na Veliku Gospojinu posebno uslišene. Ljudi donose darove, pale sveće i mole se za zdravlje, mir i napredak. Žene naročito obraćaju molitve za porod, za zaštitu dece i za mir u domu. U nekim krajevima verovalo se da žena koja na ovaj dan uputi želju Bogorodici, tu želju Bogorodica prenosi njenoj deci i porodici. Zato se praznik oduvek smatrao i danom posebnog značaja za majke i žene.

Osim molitvi i liturgija, Velika Gospojina je u prošlosti bila i vreme saborskih okupljanja. U mnogim mestima organizovani su vašari i narodni sabori gde se okupljao veliki broj ljudi. To su bile prilike za trgovinu, zabavu, ali i za sklapanje kumstava, prijateljstava i brakova. Mnogi parovi započeli su zajednički život upravo nakon susreta na gospojinskim saborima. Tako je praznik dobijao i društvenu dimenziju, učvršćujući zajednicu ne samo duhovno već i kroz međusobne odnose.

Pored toga, narod je verovao da priroda na ovaj dan ima posebnu snagu. Lekovito bilje ubrano na Veliku Gospojinu smatralo se naročito delotvornim, jer je, prema verovanju, Bogorodica blagoslovila prirodu toga dana. Najčešće se brao bosiljak, koji je potom čuvan u kući tokom cele godine kao zaštita od bolesti i nesreća. Takođe, žene u mnogim krajevima nisu radile teške poslove, već su praznik koristile za molitvu i vreme provedeno s porodicom. Na taj način, običaji su naglašavali važnost doma i unutrašnjeg mira.

• Velika Gospojina se posebno poštuje kao praznik majki i porodice. Bogorodica je u narodnoj svesti uvek bila zaštitnica doma, majčinstva i dece. Njena uloga kao Majke Hristove prenela se i na shvatanje da svaka majka ima snagu da zaštiti, ali i obavezu da čuva dom. Zato se žene toga dana mole za zdravlje svojih mališana, za mir među ukućanima i za sreću budućih pokoljenja. U nekim krajevima se verovalo da Bogorodica naročito pazi na domove u kojima se poštuje ovaj praznik i u kojima vlada složnost.

Ovaj veliki praznik kroz vekove je ostao simbol radosti, zajedništva i vere. On podseća da život nije samo prolaznost i svakodnevna borba, već i prilika da se čovek poveže sa nečim uzvišenijim. U srpskom narodu Velika Gospojina je bila trenutak kada se ljudi okupljaju oko crkve, porodice i zajedničke molitve, jačajući duhovne i međusobne veze.

Danas, kao i nekada, Velika Gospojina ostaje praznik koji spaja različite slojeve društva. Za neke je to prvenstveno verski događaj, za druge porodična tradicija, a za treće prilika da se okupe i proslave život. Ali svima je zajedničko verovanje da je Bogorodica zaštitnica i čuvarica, i da njen praznik donosi mir, utehu i nadu.

Zato je Velika Gospojina mnogo više od datuma u kalendaru. To je dan koji osvetljava porodice, povezuje zajednicu i daje vernicima osećaj da nisu sami, već da uvek imaju majčinsku ruku Presvete Bogorodice koja ih vodi i štiti.