Sveta Petka je jedan od najvećih ženskih praznika koji se rigorozno poštuju u srpskom narodu. Mnogi će upravo zato što je u pitanju Sveta Petka i crveno slovo da poste ovaj dan, iako se ove godine Sveta Petka ne posti.
“Jedini običaj koji tog dana treba da se ispoštuje je da se ode u crkvu i iskreno pomoli ovoj velikoj svetiteljki,” kaže sveštenik Miladin Malić koji savetuje:
“Lepo je da žene tog dana spreme ručak i okupe porodicu, pa da u slozi i miru proslave ovaj veliki praznik.“
Sveštenik naglašava da ne treba pribegavati sujeverjima, te da se veliki praznik kao što je Sveta Petka najbolje poštuje time što se iskreno pomoli, ode u crkvu i zapali sveća.
Jedini običaj koji treba da se ispoštuje na Svetu Petku je da se ode u crvku i pomoli svetiteljki Foto: Profimedia
Ko je bila Sveta Petka?
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka. Rođena je u 10. veku u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u Londonu, bila je srpskog porekla. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
„Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti. Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja”, navodi časopis SPC „Svetosavsko zvonce“.
Foto: Čitalac kurira
Kuda su putovale mošti Svete Petke
Mnogo godina posle smrti Svete Petke, na mestu njenog upokojenja trebalo je da sahrane nekog utopljenika. „Svetosavsko zvonce“ takođe piše da su prilikom kopanja radnici našli potpuno očuvano telo, ali da nisu tome pridavali značaj.
„U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje: video je ženu, koja sedi na prestolu obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, kao carica. Potom je Sveta Petka sišla sa prestola, i rekla mu ko je ona. Naredila je da izvade njene mošti i polože ih na časno mesto. Georgije je ujutro ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba. Tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti Svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja“, navodi časopis SPC.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo. U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. i ona osvojena, carica Milica je izmolila od sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
