Dina Lejn je sedela u kafiću i pijuckala toplu čokoladu. Sedela je pored prozora i
zamišljeno gledala ulicu na kojoj nije bilo guţve. Kakva razlika od Mančestera odakle je
stigla pre dva dana. Kao da su se ona i ovaj gradić nalazili, ne u različitim zemljama ili
na kontinentima, već na različitim planetarna. Osećala je da bi joj ovde, daleko od buke i
svakodnevne nervoze, ţivot bio priijatniji.
Primetila je da se preko puta kafića nalazi fabrika „Šefer i Šefer“. Izgleda da im je posao
dobro išao jer je veliki broj teretnih vozila izlazio ili ulazio u fabrički krug. Nije je to
iznenađivalo. Sećala se da je njen šef hvalio kvalitet njihovih lepkova.
Prošlo je još izvesno vreme kada je ugledala da iz fabričkog kruga izlazi plavi kombi.
Nije imao nikakav natpis, ali joj to nije bilo ni potrebno da bi znala ko se u njemu nalazi.
Istog trenutka je ustala ostavljajući na stolu novac za do pola popijenu toplu čokoladu.
Izašla je napolje i pogledala u nebo. Nije joj bilo teško da zaključi da se spremala kiša.
Zaţelela je da padne što pre, jer bi joj to savršeno odgovaralo za njene planove. Ušla je u
svoj crveni „jaguar“ i okrenula ključ. Motor je prijatno zabrujao. Uz škripu guma je
izletela sa parkinga i uputila se prema juţnom izlazu iz grada.
Upravo u onom pravcu u kom je nestao plavi kombi…
Kiša. Ne bilo kakva, već prava provala oblaka. Voda se slivala u potocima. Brisači, iako
u najvećoj brzini, teško su uspevali da sklone bar deo vode sa vetrobrana. Volter jedva
da je video put pred sobom. Mrmljao je sam sebi u bradu, ljut što nije poslušao Marka
Šefera i sačekao da preteći oblaci prođu iznad njihovih glava. U nekim momentima je
zaţeleo da stane i sačeka da se ova provala oblaka stiša. Ipak, to nije uradio. Boja%fse da
neko ne naiđe iza njega i udari ga zbog slabe vidljivosti.
Krupne kapi su uskoro postajale sve rede. Volter je sada put ispred sebe video sasvim
jasno. Ličio je na ţutu reku jer se zemlja izmešana sa vodom slivala niz strmu stranu.
Asfalt se skoro nije ni video. Volter je smanjio brzinu i jedva da je išao trideset
kilometara na sat. Odlično je poznavao put i smatrao je da je to neophodno kako bi
bezbednost njegove voţnje bila maksimalna.
