Kostanca je snažno udarila zvekirom po masivnim drvenim vratima iznenađeno primetivši da je zvuk jedva nešto glasniji od oluje koja je upravo besnela i ne bi se iznenadila da niko u kući ne čuje kucanje.
Kada su se vrata konačno otvorila, batler ju je odmerio od glave do pete i ona je u njegovim očima videla da se sprema da je otera. S obzirom na to da je prepešačila nekoliko kilometara po pljusku, pretpostavljala je kako izgleda.
– Ja sam ledi Konstanca Rejbern – rekla je arogantno. – Verujem da me očekuju.
Batler se pomerio u stranu i prormrmljao nešto u vezi s bibliotekom pre nego što je nestao niz hodnik. Konstanca je duboko uzdahnula i teškom mukom ugurala svoj prtljag u veliki hol, a zatim je zatvorila teška ulazna vrata i poţurila za batlerom. Batler ju je odveo u veliku prostoriju prepunu knjiga i, promrmljavši nešto što Konstanca nije uspela da razume, nestao je. Kada je ostala sama, osvrnula se oko sebe pokušavajući da ne obraća paţnju na vodu koja je kapala s njene mokre odeće na skupoceni tepih.
Kuća je bila ogromna, tavanice visoke, podovi popločani mermerom, a park koji se nazirao kroz zavesu od kiše sigurno je bio zavidnih dimenzija. Duboko je uzdahnula svesna činjenice da je to samo maska.
Vrata nijedne ugledne kuće bez problema, naravno skrivenih, ne bi joj se otvorila. Polako je prišla policama primetivši debele naslage prašine, što je značilo da eri nije voleo mnogo da čita, a stara grofica nije vodila računa o tome šta sluge rade.Osetila je neodoljivi poriv da ispravi jastuke na sofi, da istrese prašinu s teških
draperija i da uzme četku i izriba cigle oko kamina, potamnele od čađi. Da je ona gospodarica ove kuće…
Devojka sa tajnom
07.04.2023
Nema komentara
5328