I zaista dobro izgledam za svoje godine. Duga kestenjasta kosa, smeđe oči, duge vitke noge ispod farmerica. Nekada sam zaista bila lepotica, tako su svi govorili, mada… Pa, recimo, da ni danas nisam loša. Istina, treba truda, odricanja i vežbanja da bi sve bilo na svom mestu, ali vredi. Na ovakvom telu mi zavide mnoge žene, čak i mlađe devojke. Kada kažem koliko imam godina, žene su u neverici, a mlađi muškarci teško kriju razočaranje. Ali, mene baš briga. Niti se tako osećam, niti mi pada na pamet da se bilo kome pravdam.
Da, to sam ja, Maria Merikos. Po zanimanju sam fizioterapeut i radim u luksuznom spa centru u Lamaki. Jedno vreme sam radila u bolnici sa teško povređenim, oduzetim osobama i nije bilo lako, pa sam postala profesionalni maser. Znam da je moj posao na lošem glasu, da se za salone za masaže vezuju razne priče, ali mene baš briga. Ja znam ko sam i šta sam, ne volim kada ljudi pokušavaju da me uguraju u svoje kalupe. Koprcam se kao jegulja kada bi muškarci pošto-poto da mi uskoče u krevet i odlazim bez reči kada čujem čuveno pitanje: “Kako je moguće da tako lepa žena nema muža i decu? Čudno.”
A, ja svoj život volim baš ovakav kakav jeste, iako to mnogi, posebno moja mlađa sestra, ne mogu da shvate. Sreća, pa je konačno prestala da mi postavlja uvek jedno te isto pitanje: “Kada ćeš više da se udaš?” 1 ona i moja majka. Valjda su napokon digle ruke od mene. A nije da nisam mogla da se udam, ali eto tako mi se zalomilo. Sudbina, valjda.
