Pedesetih godina prošlog veka Eli Fitzdžerald nije bilo dozvoljeno da nastupa u kultnom klubu Mocambo jer je bila crnkinja.
Tada je njena prijateljicaMarilin Monro nazvala vlasnika i rekla mu da će svake večeri biti tamo za glavnim stolom ako Eli bude dozvoljeno da nastupa. On je pristao.
Ono što se sljedeće dogodilo bila je istorija u nastajanju.
Foto: Printscreen Instagram
Verna svojoj reči, Marilin se pojavljivala, noć za noći, odevena u čist glamur, a sve oči su bile uprte u nju, kamere su je pratile, a štampa je preplavila publiku. Ali na kraju Ela je bila ta koja je ukrala šou. Njen glas se vinuo kroz zidove kluba, ućutkujući sumnjičavce i hipnotišući čak i najtvrđe skeptike.
Za Elu to nije bio samo nastup. Bio je to proboj. Nastup u Mocambu lansirao ju je u novi nivo slave, s rezervacijama koje su pristizale iz klubova koji su joj nekada zatvarali svoja vrata. Rasizam nije nestao, ali te noći je velika barijera pukla pod teretom dve nezaustavljive žene: jedna s glasom koji je pomicao nebesa, druga sa slavom dovoljno moćnom da prekrši pravila.
Godinama kasnije, Ela je izjavila: „Dugujem Marilin Monro mnogo… Nakon toga, nikada više nisam morala svirati u malom džez klubu.“
