“Imala sam 9 ljubavnika pre prve bračne noći…” Sa prvim mužem je prošla pakao, a drugi njenim novcem kupovao auto kojim je vozio u Hitnu

Književnica i kolumnistkinja Vedrana Rudan važi za nekog ko nema dlake na jeziku i ko otvoreno iznosi svoje stavove u svakom trenutku, pa je tako više puta u javnosti govorila o škakljivim temama, te je tako iznosila i detalje iz svog privatnog života.

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan je svojim dosadašnjim pisanjem i izjavama pokazala da nema dlake na jeziku, a naročito kada su u pitanju muškarci. Ona je surovo iskrena, a ujedno i duhovita kada je u pitanju jači pol, ili ipak, u njenom slučaju vucibatine i otkačeni sirotani.

Književnica je pre nekoliko godina na svom blogu pisala o tadašnjem, 16 godina mlađem izabraniku za koga se udala. Ipak, u tom tekstu koji je napisala, ova ljubav pretvorila se, prema njenim rečima, u horor.

“J**ote! Da mi je to neko rekao? Ljubav mog života u trenu se pretvorila u horor. A sve je bilo na našoj strani. Ja sam imala lovu i želela njega, on je želeo mene jer sam imala lovu. Bili smo idealan par. Razvod će biti skup, ko miksana jaja svetog Petra. Biskup mi je rekao da Crkvi moram da poklonim svoj teren iznad Mošćeničke Drage, na njemu da izgradim kapelicu od sto i pedeset kvadrata i parkiralište za sedamdeset auta. “Presvetli”, rekla sam, “to će biti crkva. Kapelice su male, zato se i zovu kapelice.

Kad bismo izašli na večeru plaćao je mojim novcem, ali je naručivao hranu bez soli jer imam visok pritisak. Mojim je parama kupio auto na svoje ime, ali me tim autom vozio u hitnu kad bi mi skočio ili pao pristisak. Sve je bilo tako je**no normalno.”

“Srce mi je krenulo da lupalo, pa stalo. U nedelju je trebalo da slavimo rođendan njegove ćerke Vivijan, dobila je ime po kreatorki Vestvud. Svi smo je zvali Vivi. Moj budući bivši muž se zove Vito, u ličnoj mu piše Vito Benvenuto. Neki su mi prijatelji zamerali što sam se udala za Italijana, to je bilo pre ovog fudbalskog prvenstva. Ne vole Italijane jer na granici za**bavaju zbog PCR-a – u svom stilu je napisala Vedrana Rudan i dodala da je na takve zamerke odgovara da se udaje iz ljubavi i da nije bitno ko je odakle, jer smo “svi crveni ispod kože” i da je bitno da je dobar čovek – napisala je Vedrana, a onda otkrila da je svađa nastala zbog poziva izvesne Živke koja je takođe trebalo da bude na rođendanu, što za Rudanovu nije dolazilo u obzir – pisala je Vedrana u svom prepoznatljivom stilu.”

“Zato se, drage moje, pre nego nađete muža, morate se udati za prvog koji naleti. Nije bitno je li pametan, lep ili bogat. Udata žena šalje poruku koju svi mužijaci vrlo dobro razumeju. Ja sam njegovom udu na milost i nemilost dana, meni niko ne treba, ja sam zauzeta.

Ha, pomisli svaki oženjeni muškarac u vašoj blizini, ti samo misliš da je njegov ud, kako smo nekad u mračini govorili, dom kulture sa vodoskokom. Nije, srce, nije. Ja ću ti pokazati što je ud, šta je udina, j*bote. Jedan kres s vremena na vreme neće ubiti ni tebe ni mene. Ti udata, ja oženjen…”

Život Vedrane Rudan obeležen je nizom teških iskustava koja su kasnije postala srž njenog književnog i javnog izraza. Rođena 1949. godine u Opatiji, poticala je iz veoma skromne porodice sa dubokim unutrašnjim konfliktima. Otac joj je bio poreklom iz Hercegovine, čovek naviknut na težak fizički rad, ribar i vrtlar, strog i nepopustljiv. Majka, poreklom iz Like, isprva je radila kao direktorka u vrtićima, što je bio ozbiljan i odgovoran posao za to vreme. Međutim, kako je Rudanova više puta isticala, upravo su je suprug i svekrva prisilili da napusti karijeru i posveti se isključivo kući.

Ovaj nametnuti život domaćice bio je poguban za njenu majku, koja se zbog frustracije, bespomoćnosti i izolacije postepeno urušavala. Vedrana je kasnije otvoreno govorila da je majka zapala u depresiju, a da je jedno vreme posezala i za alkoholom, boreći se protiv života u kojem više nije imala nikakvu kontrolu. Ovakva porodična atmosfera trajala je sve dok Vedrana nije postala punoletna, a razorne posledice tog odrastanja duboko su se usadile u njen karakter.

U svojim kolumnama, romanima i javnim nastupima Rudanova nije skrivala da je posebno izložena nasilju bila upravo ona — kćerka koja je odrasla u kući u kojoj je dominirao autoritarni, impulzivan otac. Govoreći o tome, uvek je bila brutalno iskrena. Jedna od najpotresnijih izjava koju je dala odjeknula je u javnosti:

„Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ“, rekla je ona u emisiji „Lica kao sav normalan svet“.

Odrastanje u takvoj sredini ostavilo je dubok trag. Kao mlada žena, tek diplomirana i zaposlena, pokušavala je ostvariti elementarnu nezavisnost, ali je i tada osećala težinu očevog nasilja i kontrole. Sama Vedrana se prisećala vremena kada su se nosile mini suknje i kako je, nakon što je moda naglo prešla u smenu sa maksi suknjama, ona odlučila da promeni stil oblačenja.

Taj sasvim svakodnevni čin doveo je do još jedne traumatične epizode:

„Imala sam 21. godinu, diplomirala sam i radila. Bilo je to vreme kad su se nosile mini suknje, a onda su, preko noći, došle u modu maksi suknje. Radila sam, imala sam svoju platu i pratila modu, pa sam tako skinula mini i obukla maksi suknju. Otac je ušao u kuhinju, a živeli smo u rupi, u pravom ćumezu, odmerio me… majka u uglu drhti, nikad se nije smeo dizati ton… a otac kaže: ‘Juče si bila ku*va a danas si časna sestra, odluči se’. Odgovorila sam mu: ‘Ne s…’, a majka je skoro umrla, jer sam prvi put digla ton na oca. Pomislila sam – šta mi se može dogoditi? Završila sam školu, radim…“

Njena retka neposlušnost završila se brutalnim fizičkim napadom, jednim od najupečatljivijih trenutaka iz njenog odrastanja, koji je kasnije postao snažan materijal za njeno pisanje:

„A onda mi je on prišao, podigao me i bacio u stakleni orman. Bila sam sva u krvi i staklu… imali smo šporet na drva i na njemu je, u tom trenutku, bila velika šerpa puna gulaša, ogromna… uhvatila sam je za te goruće ‘uši’, digla u vazduh i bacila ocu u glavu.“

To je bio trenutak preloma, trenutak kada je shvatila da više ne može živeti u takvoj kući. Nakon toga odlazi, odlučna da se nikada ne vrati. I zaista, nije se vratila sve do udaje. Ipak, život je umeo da joj postavi nove izazove. Kada je ostala sama s malim detetom dok joj je muž služio vojsku, našla se u teškoj materijalnoj situaciji. Tada se obratila jedinoj osobi koja joj je mogla pomoći — majci, iako je odnos među njima bio složen:

„Tog dana sam otišla iz kuće u nameri da se nikad ne vratim. Tako je ostalo do udaje. A onda, dok je moj bivši muž bio u vojsci, a ja s malim detetom, bila toliko bedna da sam pozvala majku i rekla joj: ‘Nemamo šta da jedemo, mogu li da dođem kod vas’. Majka je bila u neverici“, nastavila je ona.

Vedrana Rudan nikada nije krila da je trpela nasilje i u braku, što je, prema njenim rečima, imalo dubok uticaj na njen život i način na koji je gledala na muško-ženske odnose. U jednom od intervjua otvoreno je opisala iskustvo sa prvim suprugom:

„Prvi muškarac koji je ispunjavao estetske kriterijume, ramena tolika, bokovi ovoliki, kosa takva, osmeh očaravajući, oči takve, e, ti si taj. Signale druge nisam želela da vidim. Moj prvi muž je bio moj tata, samo u drugom obliku i mnogo gori, mnogo perfidniji, mnogo lukaviji. Jedan dan pljuska, drugi buket cveća, sigurni psihopata. Bila sam zbunjena kao i sve zlostavljane žene, jer danas te prebije, a sutra ti donese buket cveća i kaže ti: ‘Nemoj me provocirati, pa će biti sve u redu’.“

Ova izjava jasno pokazuje koliko je odrastanje u nasilnom okruženju uticalo na izbor partnera i dinamiku njenog prvog braka. Vedrana je sama istakla da je taj brak bio izvor stalne emocionalne i fizičke nesigurnosti, ali i da joj je to iskustvo dalo snažan uvid u mehanizme zlostavljanja i manipulacije.

Još dok je bila u braku, upoznala je osam godina mlađeg advokata, sa kojim je započela aferu. Ova veza, iako rizična i komplikovana, bila je prekretnica u njenom životu, jer je dovela do konačne odluke o razvodu prvog supruga. Kako je sama kasnije objasnila, u tom prvom braku nikada nije bila srećna, a nova veza joj je pružila osećaj slobode i ljubavi koju je ranije tražila.

Njen drugi suprug, osam godina mlađi advokat Ljubiša Drageljević, Srbin, postao je partner s kojim je uspostavila skladan i stabilan brak. Vedrana i Ljubiša žive u Rijeci, a ona je više puta istakla da je u ovom braku pronašla podršku, stabilnost i međusobno poštovanje koje joj je nedostajalo u prethodnim vezama.

Ipak, čak ni u ovom braku, Rudanova ne skriva da je ljubavni život ponekad komplikovan i izazovan. U jednoj svojoj kolumni opisala je svoj „treći razvod“, metaforički govoreći o izazovima i neugodnostima koje ljubavne i bračne veze ponekad nose, pokazujući i dalje svoj karakteristični humor i oštroumnost u sagledavanju intimnih odnosa.