“Sedela sam sama kod kuće i odlučila da postanem ljubavnica. Ali to ne funkcioniše tako. Danas je ženi veoma teško naći normalnog muškarca. Teško.
Pa, moj nije baš mlad. On ima 42 godine. Usamljen kao i ja. Ali ima ženu, videla sam ih. Takva melanholija izbija iz njih. Svi bulje u svoje telefone.
Imamo veliki stambeni kompleks. Kuća je velika. Svaki ulaz je kao ulica u regionalnom centru. Niko nikoga ne poznaje.
Živimo jedni pored drugih, u različitim ulazima. Ispod zgrade je parking, svaki ulaz ima svoj lift… Tako smo se upoznali. Imali smo mesta u blizini. Ne baš blizu, ali skoro.
Vratila sam se sa rođendana svoje unuke. Sela sam u auto i plakala. Bilo je tako tužno, veoma turobno.
Parkirao je auto. Izašao.
Ne znam šta me je gurnulo. Uopšte ga se nisam sećala i nisam ga poznavala.
Videla sam njegov auto, bilo je za pamćenje. Izašao je i pozdravio me. Takođe je pitao da li mi treba pomoć.
Rekla sam da mi je potrebna pomoć. Razgovarali smo u kolima oko tri sata. Tačnije, ja sam govorila, a on je slušao. Razišli smo se u 23 sata. Nije bilo ničega. Samo priča.
I pala sam na čoveka. Nikada u životu nisam imala takvu pažnju, da me neko samo sluša. Tiho, bez prekidanja.
Provela sam tri sata pričajući gluposti. Pričala sam mu o svemu. O mužu koji je otišao zbog mlađe žene. O ćerki koja bez muža izdržava hipoteku i dvoje dece.
O poslu koji svakog trenutka mogu da zatraže da odem i ostaću bez para..
Kakvo doba. Iako vežbam kod kuće, pazim na sebe i ne jedem slatkiše. Vitka sam.
Rekao mi je samo da je oženjen i da mu ćerka završava školu. On i njegova žena žive mirno. Tek kasnije sam shvatila da žive za svoju ćerku.
Počela sam da tražim sastanke sa njim. Nije mi dao svoj broj telefona. Pitala sam. Razumem da mogu nazvati u pogrešno vreme. Ili nešto drugo. oženjen je
Onda je bio trenutak kada sam došla u kliniku na lekarski pregled i videla ga tamo… Sreli smo se u redu.
Išla sam brže, sačekala ga na ulazu i malo smo pričali. Vozio se kući. I ja.
Sedeli smo na parkingu i razgovarali. Pozvala sam ga u posetu. On je došao. Dva sata kasnije… Sve se dogodilo. Počeo je da mi dolazi par puta nedeljno…ovo traje već nekoliko meseci i osećam da je vreme da se to završi.
Razgovarala sam sa njim o ovoj temi. Ali on dolazi, ja otvaram. Nemam nikoga kod kuće, a uveče nigde ne idem. Samo mojoj ćerki, ali očigledno je da nema kola.
Spremam se da se rastanem sa svojom snagom. Ne sviđa mi se, mnogo je mlađi od mene, oženjen je. Trči prema meni.
Pitala sam ga zašto trči kod mene. Ima ženu. I kaže da su njegova žena i on različitog temperamenta, i da su se ohladili jedno prema drugom. Mislim da ne laže.
Dakle, kod nas je sve u redu. Zaista mi se sviđa sve kako je ovde. Ali ne možete dugo da izlazite. Poslednje što mi treba u starosti su histerije i skandali u kući u kojoj živim
I sada imam izbor. Ostavite sve kako jeste. Ili raskinuti s njim.
Savršeno razumem da raskidom s njim gubim mnogo. On zna da sluša. Kao čovek je aktivan. I osećaj da nisi sam, da postoji neko…
Ali postoje i misli da sam ljubavnica mlađeg čoveka od mene, što je veoma stresno.
Za sada je još sve podnošljivo, u smislu da vreme prolazi, gomilaju se iritacije od situacije. Neće preduzeti ništa da raskine.
Tako da je zadovoljan sa svime. Da nije oženjen, onda bi i meni verovatno bilo dobro. Ali on još ne želi da se razvede. Zbog ćerke je veoma vezana za njega.
I ja se osećam krivom. U suštini, ja sam bila ta koja ga je zavela. Ali imao je izbor..
Možda će se nešto desiti kasnije? Nisam sigurna. Približavam se 60-oj, on 45-oj. ”
IZVOR.STIL.KURIR.RS
