Pjevač Zdravko Čolić svojevremeno je završio u pritvoru o čemu je kasnije i detaljno govorio. Naime, on je sredinom osamdesetih, kako je istakao, odlučio da postane privrednik, a dogodio mu se peh zbog kog je završio kod sudije i dobio dosije.
Čolić je bio priveden, pa pušten da se brani sa slobode, a razlog tome bila je kupovina deviza.
– Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu – ispričao je tada pjevač.
– Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u grombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam mjeseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva „crna lova” – istakao je Čolić, pa otkrio kako je narod reagovao na ovu situaciju.
– Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cio dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uvečer. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Poslije tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj riječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: „Kriv je, osudite ga”, neki drugi su vikali: „Gdje ste osudili čovjeka, pa svi kupujemo devize?” I, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize – zaključio je tada.
