Ovaj autobiografski roman o Egipćanki koja odrasta u vreme Naserove vladavine najviše podseća na starinsku ogrlicu od zlata. Samija Serageldin daruje čitaocu kradomični pogled na jedno već minulo doba, na ljubak, iako patrijarhalan i konzervativan svet starinske egipatske aristokratije. Kuća u Kairu priziva sećanja i na dobro i na zlo, i sanjarenja o prošlosti kad se činilo da je život tako lak i da ništa nije preterano važno. Čarobno napisana, priča o Điđinom Egiptu će vas podstaći na sanjarenje i opsedati dugo pošto je odložite. Lična povest mlade žene ovde istovremeno prikazuje promene čitavog načina života u jednoj zemlji i sposobnost da se živi u svim kulturnim okruženjima a da se ipak ne nađe dom ni u jednom.
